Gavez je vrlo korisna biljka koja je svoju primenu našla i u narodnoj medicini. Od gaveza se pripremaju brojni pripravci u obliku tinktura i masti koji se najčešće koriste kod artritisa, gihta i reume, ali i kod lomova i uganuća. Značajnu ulogu ima i u povrtarstvu, ali i voćarstvu i vinogradarstvu, pogotovo ako je reč o organskoj proizvodnji.


Tinktura

Kod pripreme tinkture važno je dobo oprati sveži koren gaveza. Potom se sitno seckanim korenom napuni tegla u koju se zatim do vrha dolije rakija. Pripravak je potrebno držati od 3 do 4 nedelje na toplom. Gotov pripravak se procedi i koristi za masažu kod izraženih bolova.


Mast od gaveza

Za pripremu gavezove masti potrebna je neslana svinjska mast kao osnova. 500 grama masti se zagreje i u nju se potom doda 150 grama sitno seckanog korena gaveza i sve zajedno se prži na laganoj vatri 10-ak minuta, nakon čega se ostavi da se ohladi preko noći. Kako bi dobili finalni proizvod potrebno je idućeg dana kompletan pripravak zagrejati kako bi se mast mogla preko gaze procediti u posude, najbolje plastične ili staklene. Na kraju se u mast, prema vlastitom izboru može dodati nekoliko kapi eteričnog ulja ruzmarina ili lavande. Ovakav pripravak čuva se na hladnom mestu.


Zanimljivo je da je đubrivo od gaveza odlično za prihranjivanje, posebno za plodovito voće, ali i za voćnjake i vinograde, jer jača biljke i obogaćuje ih mineralima. Gavez sadrži kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar, cink, selen i germanijum (organski oblik) pa i B-vitamine.

O dobrim iskustvima u spravljanju đubriva od gaveza čuli smo i od nekoliko proizvođača koji se bave ekološkom proizvodnjom voća i povrća. Ovu korovsku biljku koriste za spravljanje đubriva jer je bogata kalijumom. Kombinacijom gaveza, koprive koja ima azota i sleza koji je bogat fosforom, dobija se odlična kombinacija mešanog organskog đubriva sa najvažnijim hranjivima potrebnim biljkama. Đubrivo se dobija natapanjem lista gaveza u vodi u razmeri 1 kilogram lista i 10 litara vode. Ostavi se dok lišće ne istrune, a može se početi koristiti kada đubrivo prestane peniti.

Za zalivanje biljaka tako dobijeno đubrivo upotrebljava se razređeno sa vodom: na 1 litru đubriva treba dodari 10 litara vode i izmešati. Za prskanje se pravi puno manja kocentracija -1%. Dakle, jedan litar đubriva pomeša se sa 100 litara vode.

Proizvođači koriste još jedan, manje poznat postupak dobijanja đubriva od gaveza. Od korena gaveza napravi se macerat. Drvenim se batom tuče koren gaveza kako bi iscurela sluzava materija bogata kalijumom. Tako zdrobljenu masu ostaviti u posudi, zapremine oko 15 litara koju je potrebno do vrha napuniti vodom. Mešavina stoji do proleća, kada se od nje pravi pripravak za prskanje i to tako što se pomeša litra takvog macerata sa 100 litara vode. Takvom se mešavinom mogu prskati jabuke, i to dva puta, krajem maja i krajem juna ili početkom jula. Osim toga ovaj se pripravak primenjuje i kod paradajza, krastavaca i tikvi, a proizvođači savetuju da đubrivom od gaveza, koprive i drugog bilja ne treba biljke prskati više od 2-3 puta.

Lišće gaveza može se koristiti i kao malč u povrtnjaku, a odličan je za plodovito povrće, posebno paradajz, tikvu i papriku. Povrće se, osim svežim, može malčirati i suvim mlevenim listom gaveza. Preparati ove biljke posebno se preporučuju za đubrenje u organskoj proizvodnji. Zato neki, kako bi osigurali dovoljno lišća za takav postupak, sade gavez. Sama sadnja je vrlo jednostavna jer se mogu posaditi delovi korena isečeni na dužinu 2-3 centimetra.


Vjekoslav Hudolin



Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/