Biljka je slična grašku, ali je maljava, a list parno perast, sa viticama na vrhu. Mahuna je uglasta, sa 1-2 zrna. Glavna masa korena razvija se u površinskom sloju zemljišta, zbog čega sočivo teško izdrži sušu. Vegetacioni period sočiva iznosi 70-120 dana.
Sočivo traži rastresito i toplo zemljište. Seje se rano, u isto vreme kada i jara strna žita i to na dubinu 3-5 cm. U toplijim predelima seje se u prvoj polovini marta a u ostalim u drugoj polovini marta. Mlade biljke dobro podnose kratkotrajne mrazeve. Ranije posejanom usevu korovi nanose manju štetu, a biljke bolje iskorišćavaju rezervu vode iz zemljišta. Setva se obavlja na međuredni razmak 12-15 cm ukoliko su parcele očišćene od korova. Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva treba dodati oko 20 semena ječma; ječam je najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazrevaju.
Na jače zakorovljenim parcelama sočivo se seje širokoredo i to 40 cm. Za setvu je potrebno 70-120 semena.
Posle setve zemljište treba povaljati. Ukoliko se pre nicanja pojavi pokorica treba je razbiti drljanjem popreko na pravac redova setve. Nega useva uglavnom se svodi na plevljenje ili okopavanje i to do cvetanja dok su biljke još male.
Sočivo treba redovno đubriti jer ima slabo razvijen korenov sistem a veliku potrebu za hranivima. Stajnjakom se neposredno ne đubri jer se u protivnom dobija prebujan usev koji lako poleže. Veći značaj imaju mineralna đubriva. Najbolje je izvršiti đubrenje sa 10:30:20 u količini 500-600 . Pred osnovnu obradu se zaorava 2/3 ovog đubriva a 1/3 startno, znači sa predsetvenom pripremom zemljišta.
Sočivo neravnomerno sazreva. Prezrele mahune pucaju i zrno iz njih ispada. Takvo seme se teže kuva i ima manju hranljivu vrednost. Žetvom nedovoljno zrelog useva zrno gubi vlagu i brzo se smežura. Žetvu sočiva treba otpočeti kada listovi i mahune na donjoj polovini stabla dobiju mrku boju. Zrna u mahunama na gornjoj polovini stabla biće u to vreme u žutoj zrelosti. Seme se ostavlja na čuvanje kada je sadržaj vlage u njemu manji od 14 %.
Milica Popadić, dipl. ing. ratarstva i povrtarstva