Nekada nazivana "kraljicom povrtnjaka" repa Brassica rapa var. rapa se danas polako vraća iz zaborava. Pripada porodici kupusnjača kao kelj, kupus i keleraba. Kao prehrambena namirnica repa se odlikuje izuzetno pozitivnim učinkom na peristaltiku crijeva. Veoma je bogata vlaknima. U ishrani se koristi u svežem obliku, kao salata, kuvana, đuveđ, punjena, a može se čuvati tokom zime uskladištena ili ukiseljena. Sadrži širok spektar vitamina, minerala, proteina. Smatra se da 200 g repe u svakodnavnoj ishrani može nadopuniti dnevne potrebe za vitaminima kao što su C, A, B1, B2, B3,B9.
Repa je veoma ukusno povrće male kalorijske vrednosti, 100 g repe sadrži samo 28 kalorija.

U prvoj godini repa razvija zadebljali koren, koji se konzumira i lisnu rozetu, a u drugoj godini repa cveta i stvara seme. Seme je sitno,1g sadrži do 400 semenki zadržava klijavost 5 godina. Koren može biti okrugao ili valjkast, a boja na površini može biti žuta, bela, krem, ljubičasta, sa crvenim (ljubičastim) vrhom i belim donjim delom. Unutrašnjost korena je bele ili žute boje.

Repa je povrtnica koja se brzo razvija. Za letnju potrošnju seje se od marta i aprila, a za jesensku i zimsku potrošnju krajem juna i početkom jula. Repa za rast traži dovoljno vlage i pH neutralno zemljište. Veoma je osetljiva na nedostatak vlage i tada koren postaje grub i gorak. Ukoliko je zemljište kiselo, repa je osetljivija na bolesti i štetočine i skraćuje joj se vreme čuvanja u skladištu. Repa ne voli direktno đubrenje stajnjakom i dolazi u drugoj godini nakon đubrenja. Ukoliko se đubri stajnjakom, formira šupalj koren. Dobre predkulture za repu su krompir, krastavac, paradajz, a dobri susedi su neven, grašak, pasulj, spanać, zelena salata.

Setva se obavlja na gredicama visine 10 do 15 cm. Razmak u redu je 5 cm, a između redova 40 cm. Može se posejati i na manji međuredni razmak od 20 cm, ali se tada razmak u redu povećava od 5 do 10 cm. Za 1 m² potrebno je 0,3 g semena koje se seje na dubinu od 1,5 do 2cm. Na optimalnoj temperaturi od 18ºC repa niče za 3 do 5 dana. Minimalna temperatura nicanja je od 2 do 5ºC. Da bi se olakšala setva, sitno seme se meša sa peskom u razmeri 1:10. Mlada biljka može da izdrži i kratkotrajni mraz od -2 do -3ºC, dok su starije biljke nešto otpornije i mogu da izdrže i -5ºC. Optimalna temperatura za rast i razvoj se kreće do 20ºC. Najbolje joj odgovaraju umereno topla leta.

Repu je potrebno redovno zalivati i đubriti. Tokom sadnje može se na 1 m² dodati i 100 g pepela koji pozitivno deluje na repu. Nakon 5 do 6 nedelja može se repa vaditi iz zemlje. Najbolje je repu vaditi kada je prečnik korena od 7 do 10 cm i tada je najukusniji, a može se vaditi i kada je sitniji 4 do 5 cm. Za jesenju i zimsku potrošnju vadi se iz zemlje tokom septembra i oktobra.

Veoma su ukusni i mladi listovi repe. U tu svrhu tokom zime, kada se repa vadi iz zemlje, pojedino korenje ponovo zasaditi u saksije i staviti na toplo i svetlo mesto. Na ovaj način ćemo isforsirati formiranje mladih listova.

Najčešća i najopasnija štetočina repe je buvač, posebno za mlade biljke. Štete od njih se prepoznaju po malim, sitnim rupicama koje prave na listovima. U stanju su da za 3 dana potpuno unište usev repe. Biljke se mogu posipati pepelom ili tretirati različitim biljnim pripravcima od duvana, belog luka, nevena, ljute paprike. Takođe, buvači ne vole vlažno i malčirano zemljište. Osim buvača, veoma često se na repi primećuju i lisne vaši, posebno u prolećnoj proizvodnji.

Repa se odlikuje nizom dobrih osobina. Ona pomaže kod pročišćavanja krvi, doprinosi mršavljenu, od nje se priprema odličan tonik za kožu lica, potpomaže peristaltiku creva, ublažuje kašalj, dobro deluje na urinarni sistem, ubija bakterije. Odlična je kao zamena za crnu rotkvu kada se priprema lek za kašalj sa medom. Umesto rotkve izdubi se repa i u nju doda med. Ovaj pripravak je blažeg ukusa i deca ga radije uzimaju od pripravka sa rotkvom.

Za zimsku potrošnju repa se pored skladištenja u podrumima i ostavama može i ukiseliti. Dovoljno ju je dobro oprati, oguliti i narendati na krupno. Narendanu repu slagati u teglu ili plastično burence. Priprema je slična pripremi kupusa ribanca. Slaže se sloj repe koji se malo posoli i pritisne i tako sve do vrha posude. Repu je potrebno na kraju nečim pritisnuti i zatvoriti. Nakon 2 do 3 nedelje repa će se ukiseliti. Pripaziti da li je repa pustila dovoljno vlastitog soka da u njemu ogrezne.




Ranka Vojnović



Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/