Valja se spremiti za proleće. Pre nego što kupite neefikasne i skupe pesticide i đubriva, probajte neke tehnike združene sadnje pa neka se priroda sama stara o sebi. Ovo je lista od deset najboljih udruživanja u bašti.


10. Tri sestre (Kukuruz, bundeva i pasulj)

Indijanska plemena koja su se bavila zemljoradnjom su koristila ovu kombinaciju kukuruza, bundeve i pasulja jer se pokazala na delu. U malu humku su stavljali ribu koja je predstavljala đubrivo a na vrh humke bi sadili kukuruz. Bundeva bi pokrivala tlo ispod kukuruza dok bi se pasulj peo uz njega i fiksirao azot u tlu. Od većeg broja ovakvih „humki“ je moguće stvoriti jestivi pejsaž. Ovo je jedna od kombinacija biljaka koje sarađuju, jednostavna, dokazana na delu i ona je osnova za razumevanje permakulturnih strategija baštovanstva.


9. Hajdučka trava

Hajdučka trava je lep divlji cvet koji odbija štetne insekte a privlači korisne kao što su ose, bubamare, leptire i pčele. Hajdučka trava je poznata po svom predivnom isprepletanom lišću i sjajnim cvetovima i može se efikasno koristiti u borbi protiv erozije. Osim što je korisna u bašti ova biljka se koristi kao sredstvo za snižavanje temperature, kao tonik, kao sredstvo za skupljanje, kao i u druge medicinske svrhe. Cvet se koristi za proizvodnju gorkih rakija „bitera“ a tradicionalno se koristi kao aroma za pivo. Zbog svoje izdržljive prirode hajdučka trava se pojavljuje skoro svuda u bašti i cveta u različitim bojama što je čini odličnom za estetseke i praktične upotrebe u bilo kojoj bašti.




8. Kopriva

Verovatno najneprijatniju biljku sa ove liste, koprivu, većina ljudi smatra korovom. Pri dodiru ova biljka luči hemijski agens koji opeče kožu tako da je potreban oprez pri rukovanju s njom. Uprkos nedostacima kopriva se koristi u raznim lekovima i medikamentima, kao pomoć za digestivni trakt, kod benignog uvećanja prostate, povećava nivo testosterona pri razvoju tela, ili se koristi kao tretman protiv reumatizma. Listovi služe kao hrana za mnoge gusenice i tako se povećava broj korisnih insekata u bašti. Kopriva je prirodni „odbijač“ biljnih vaši a koren sadrži prirodne fungicide. Kuvano lišće koprive se može koristiti za jelo, a sušeno u biljnim čajevima (potapanjem u vodu i kuvanjem se eleminiše žarenje). Ova biljka je izuzetno korisna ali se zbog žarenja mora s njom postupati oprezno.


7. Pelin

Snažna biljka prijatnog mirisa, pelin je najpoznatiji kao sirovina za proizvodnju apsinta, takođe se koristi i u proizvodnji piva, vina i za pravljenje gorkih rakija „bitera“. Ovaj izdržljivi grm sadrži hemikalije koje su osnova svih standardnih lekova protiv malarije, ali uz pelin ni jedan lek nije potreban. Prirodna je brana za komarce, takođe odbija moljce, puževe, buve, muve i miševe. Sejanjem pelina po obodu vrta pravimo prirodnu ogradu koja će oterati nepoželjne posetioce.


6. Mažuran (majuran)/Origano

Ove višegodišnje boljke su odličan dodatak skoro svakom vrtu. One ne smetaju drugim biljkama, ali će povećati prinose pasulja, asparagusa, luka patlidžana, bundeva, tikvi , krastavaca kao i mnogih drugih. Dokle god se ne blokira svetlost i postoji dovoljno prostora za rast korena većina biljaka će napredovati zajedno sa majoranom i origanom. Aromatičnom mešavinom biljaka kao što su pitoma i divlja nana, origano, lavanda ili matičnjak možemo popuniti bilo koji prazan prostor u vrtu i tako prigušiti rast korova.


5. Nana

Svako me je potrebna bašta lekovitog bilja. Osim što odbija moljce, mrave i miševe, nana je odličan dodatak mnogim pićima, desertima ili ukrasima. Ukoliko držite nanu sa drugim sličnim biljkama one će brzo popuniti prostor. Kupus i paradajz navodno povećavaju prinose u njenom prisustvu, ali upotrebljavajte je oprezno. Uprkos svim svojim prednostima, ako se prepusti sama sebi, preuzeće ceo vrt. Ukoliko se pokosi vraća se osvetnički. Zbog toga kažu da nećete imati razloga da nanu ponovo kupujete u prodavnici.


4. Pasulji (Mahunarke)

Svi vole pasulj i za to imaju dobar razlog. Deo su porodice mahunarki, ne treba im mnogo prostora, zdravi su i revitalizuju tlo u bašti. Za razliku od mnogih biljaka koje koriste dragoceni azot iz zemlje, pasulj ga preko posebnih enzima u svom korenju ustvari vraća u zemlju. Poznate kao fiksatori azota, mahunarke skupljaju atmosferski azot N2 i pretvaraju ga u amonijum NH4 u tlu, čineći taj makro nutrijent dostupnim sadašnjim i budućim biljkama u okolilni. Izuzev biljaka iz porodice lukova pasulj će napredovati uz većinu kultura. Za najbolje rezultate mahunarke se sade pre i posle biljaka koje iscrpljuju zemlju kao paradajz, bundeve ili brokoli.


3. Vlašac

Odličan u supi, još bolji u bašti, vlašac je izdržljiva, niskorastuća biljka iz porodice lukova. Pored toga što sprećava rast buđi i odbija mnoge štetne insekte, sjajno ljubičasto cveće zna da privuče pčele koje su potrebne da opraše bundeve, paradajz, višnje i mnoge druge cvetnice. Vlašac najbolje raste ispod većine drveća, žbunja i vinove loze, ali ne bi trebalo da bude prisutan uz pasulj. Žetva može da se vrši tokom cele sezone jer će ova biljka stalno regenerisati svoje listove. Vlašac i ostali članovi familije luka su odlični dodaci svakoj bašti.




2. Beli luk

Pored arome koju poseduje, beli luk je i koristan za mnoge biljke. Zato što ova lukovica uspeva u zasenčenom, hranljivom zemljištu, preporučuje se za biljku koja pokriva tlo. Poznato je da beli luk tera mrave, komarce, vaši, leptira kupusara, gusenice, puževe, crve paradajza, žižak i vampire (nikad ne možeš biti previše oprezan). I pored očiglednih prednosti izbegavajte sadnju belog luka sa bilo kojom vrstom pasulja, kupusa ili suncokreta jer će se takmičiti međusobno za vredne hranljive materije u tlu. U buduće obezbedite sebi dodatni čen belog luka sađenjem ispod voćaka, među krastavcima ili protkanog u lavandi. Tako će rasti uz minimalni napor. Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj, a beli luk je sigurno taj prijatelj.


1. Paradajz i bosiljak

Verovatno je ovo najpoznatiji primer združenih biljaka. Pored međusobnog unapređenja ukusa, paradajz i bosiljak se zaista rastu udruženo. Loza paradajza pravi senku osetljivom bosiljku koji odlaže cvetanje, produžava berbu i tako povećava prinos. Istovremeno bosiljak prirodno tera voćne mušice, kućne muve i vaši koji bi hteli da polože jaja u krupan i ukusan paradajz. Koren paradajza ide u dubinu dok koren bosiljka ima tendenciju da ostane bliže površini eliminišući konkurenciju između ovih biljaka. Visoki prinosi i vrlo aromatični ukusi odražavaju istinsku ljubav biljaka.



Dodatak: Crni luk i šargarepa

Šargarepa i crni luk su biljke koje imaju slične uslove rasta i međusobno se štite od štetočina mirisom i korenskim izlučevinama. Skoro uvek se u usevima luka pojavljuje lukova muva koja nanosi štete usevu, a simptomi su ukovrdžanost listova i propadanje lukovice. Ova štetočina se sprečava setvom luka i šargarepe u naizmeničnim redovima. U tom slučaju luk štiti šargarepu od šargarepine muve, a šargarepa luk od lukove muve.


Lista nije ni iz daleka iscrpljena, ali su ovo sigurno korisne dopune permakulturnom vrtu. Budite uvereni da ćete eksperimentišući sa sopstvenim kombinacijama povećavati prinose iz godine u godinu i ne zaboravite: i biljkama su potrebni prijatelji.




Tekst preuzet sa http://permaculture.rs/