Novembar je ćudljiv mesec, mesec kada se prikupljaju plodovi. Prolećno vreme očigledno je potpuno zbunilo prirodu, nesvakidašnje topla jesen. Kada lišće opadne sa drveća, sa njiva, voćnjaka, bašte i kuhinje ne treba ništa bacati. Sve može da se iskoristi za proizvodnju organske materije.

Kompostiranje je metoda pretvaranja organskog otpada u humus koji je neophodan za gajenje raznih kultura - biološki proces potpunog razlaganja organske materije posredstvom mikroorganizama. Krajnji produkt te razgradnje jeste dobijanje kvalitetnog organskog đubriva za bašte, povrće, voćnjake, cveće…

Radi obezbeđenja boljeg kvaliteta potrebno je pridržavati se određenih principa: usitnjavanje, mešanje i vlaženje. Materijal koji se kompostira mora biti zdrav (ne koristiti delove zaraženih biljaka, seme korova-kompost tada predstavlja izvor oboljenja). Komposište treba smestiti u hladu i zaštititi ga od jakih vetrova. Površinu određenu za kompost prekopati ili ukloniti površinski sloj do 10 cm dubine, do polovine je napuniti kamenjem ili peskom radi drenaže (odvodnjavanje).

Za pripremanje komposta mogu se se koristiti različiti organski materijali: Opalo lišće, kuhinjski otpad - ostaci voća i povrća, talog kafe, ljuske jajeta, pokošena trava, korov očišćen od semena, karton i papir, slama, životinjski otpad, izmet kokošaka, golubova..., drveni pepeo, piljevina…… Krupni delovi biljaka se ne razlažu nego trule- potrebno je te delove biljaka usitniti. Kada se dostigne visina gomile od 15-30 cm potrebno je dodati malo stajskog đubriva ( iniciranje razgradnje-mamac za gliste ) ili nekoliko lopata starog komposta punog bakterija koji će potpomoći razlaganje, ravnomerno rasporediti šaku kreča a zatim posuti tanki sloj zemlje 2-3 cm. Ako se masa osuši, pokvasiti je. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu potrebno je dodati sloj zemlje debljine 2 cm .Nakon toga se ponavlja sledeći sloj od 15-30 cm i sve tako dok se ne dostigne visina od 1,2 najviše 1,5m. (dimenzije 1 x 1,5 x 2 m.) Gomilu dobro natopi vodom, pokriti ter-papirom ili najlonskom folijom.




Za razlaganje je potreban vazduh, kompost ne treba sabijati, nego nekoliko puta u toku procesa promešati. Kada visina gomile padne na trećinu, gomilu treba prekopati čime se postiže provetrenost komposta. U zavisnosti od vremenskih uslova (1-3 meseca), nastaje humusna zemlja. Nakon šest meseci nastaje ujednačena masa u kojoj se ne prepoznaju ostaci.

Kompost osigurava gajenim kulturama korisne hranljive materije, popravlja strukturu zemljišta, obogaćuje ga humusom i korisnim bakterijama. Koristi se površinski ili se ukopava u zemlju. Prerađen kompost je tamnosmeđe boje sa blagim mirisom šumske zemlje, jednoličan, mrvičast, neutralne pH vrednosti.

Za kompostiranje ne koristiti ljuske lešnika i oraha, krupnije grane, kosti životinja, bolesne biljke, kuvano meso, ribu...



Boban Stanković dipl.ing.polj.