Iako je čuvanje semena u permakulturi uobičajeni deo vrtlarenja i poljoprivrede, dali smo mu posebno mesto. Delom zbog velike važnosti, jer kao što smo videli, alternativni modeli vrtlarstva često su nemogući bez posebno prilagođenih sorata, a delom i zbog niza problema koji prate održavanje ovog osnovnog resursa u našim rukama. Semenarstvo danas više nije samo deo poljoprivredne prakse nego i jaka aktivistička priča borbe za resursima i spas kao i dalji razvoj tradicionalnog nasleđa.

Prema procenama FAO16 (Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija) raznolikost kultivisanog bilja smanjila se za 75% tokom 20-og veka, a trećina od onoga što je preostalo mogla bi biti izgubljena do 2050. Tokom istorije više od 7000 vrsta koristilo se za hranu i osnovne životne potrebe. Danas jedva 30 vrsta daje 90% kalorija u našoj ishrani, a samo tri vrste - pirinač, pšenica i kukuruz daju polovinu. Još više zabrinjava činjenica da svega nekoliko multinacionalnih kompanija, koje se primarno bave prodajom agro-hemikalija, velikim delom kontrolišu tržište semena. Iako je u Evropi registrovano blizu 7000 proizvođača semena, vlasnički odnosi vode do svega nekoliko imena.

U trgovini semena povrća, na primer, 95% tržišta kontroliše svega 5 kompanija. Iz toga proizlazi da hemijske kompanije izborom sorata koje će plasirati na tržište u stvari kontrolišu i ukupni model poljoprivrede namećući sve veću upotrebu hemikalija i neodržive poljoprivredne prakse kao standard. Poznata činjenica je i da su nove sorte genetički sve sličnije pa govorimo o genetičkoj eroziji.


Ko čuva našu agro bioraznolikost ?

Odgovor državnih institucija na taj problem daju banke gena koje svaka zemlja zasebno organizuje kao žive muzeje kultivisanih vrsta i sorata. Seme se tamo čuva u profesionalnim uslovima kako bi što duže zadržalo klijavost, nadzire se njegova reprodukcija, a korisnicima bi trebali biti dostupni mali uzorci za razmnožavanje.




Ipak, u praksi se često događa da kolekcije brzo narastu i prerastu kapacitete održavanja. Banke gena imaju ograničene resurse ispitnih polja, radne snage, finansijskih sredstava… S druge strane seme čak ni u profesionalnim uslovima ne može zauvek zadržati sposobnost nicanja (klijavost) i kolekcija se povremeno treba regenerisati.

Gotovo neograničene resurse u očuvanju agro-bioraznolikosti imaju s druge strane udruženja i mreže semenara, profesionalaca, hobista, vrtlara. Nivo profesionalnosti ovde varira u širokom rasponu, ali seme preživljava i razvija se na isti način kako se to dešavalo posljednjih 10000 godina pre nego se genetika razvila kao nauka i oplemenjivanje bilja kao stručna profesija. Deo roda najboljih karakteristika ostavlja se da se osemeni i čuva za iduću sezonu.

Veće i razvijenije organizacije često sarađuju s bankama gena, a delom i naučna javnost koja radi na istraživanju i oplemenjivanju sorata tradicionalnim metodama i za održive poljoprivredne modele. Načini rada tih organizacija su različiti. Izuzevši niz manjih semenarskih firmi koje proizvode isključivo sa ciljem očuvanja agro-bioraznolikosti, većina njih su udruženja ili neformalne inicijative. Deo ih prodaje seme, ali isključivo u malim količinama i direktnim korisnicima, a neki su organizovani kao semenarske biblioteke pa seme pozajmljuju članovima i očekuju da ga vrate na kraju sezone.

Zanimljiva inicijativa su semenarski krugovi koji funkcionišu kao manje zajednice od najviše 12 ljudi koji se sastaju jednom mesečno, svaki put u drugom vrtu, pomažu jedni drugima, razmenjuju seme, priče, iskustva. Neka udruženja organizuju i mreže semenara štampajući katalog s popisom sorata i kontaktima uzgajivača. Svima je zajedničko da organizuju edukaciju i razmene semena gde se svi zainteresovani mogu upoznati s inicijativama, nabaviti seme i dobiti uputstva kako ga uzgojiti.

Ljudi najčešće pitaju ko kontroliše kvalitet semena na razmenama. Uglavnom je to nemoguće, a nije ni potrebno. Učesnike se nastoji edukovati i svakome se veruje na reč, semena dobijete u biti jako malo tako da kad ga posejete u vrt možete videti šta se s njim događa i hoćete li ga nastaviti razmnožavati ili ne.

To nije alternativna semenara tako da će te većinu semena od kog želite plodove nabaviti od proverenih uzgajivača ili sačuvati sami. Na razmenu idete kako bi ste obogatili raznolikost i uveli nove sorte. U redu je i dati povratnu informaciju ukoliko niste zadovoljni pa svi mogu iz toga nešto naučiti.




Tekst preuzet sa http://www.zmag.hr/