Ako želite da vam kompost ima više hranljivih materija razmislite o dodavanju lekovitih biljaka u kompostnu gomilu. Naravno, lekovite biljke neće predstavljati većinu vaše kompostne mase, ali su dobrodošao dodatak zbog koristi koje donose. Razmišljajte o njima kao o začinima pri kuvanju: uz malo dodavanja dobijate dodatne ukuse. Ovde su navedene biljke koje su najbolje kao dodaci vašoj kompostnoj gomili, ali ipak prvo morate imati tu gomilu…
Upoznajmo se sa osnovama
Pre nego što dodamo ove biljke potrebno je da imamo formiranu kompostnu osnovu. Potrebni su vam slama, ljuskice drveta, ostaci granja od orezivanja koji predstavljaju nosioce ugljenika i koji treba da čine najveći deo kompostne gomile. Takođe je potrebno da dodamo i zeleni baštanski otpad kao što su pokošena trava, korov ili lišće. Dodavajnem kuhinjskog otpada, đubriva, malo zemlje i iseckanog papira i odražavanjem vlažnosti gomile ostvarujemo odlične uslove za bakterije i mikroorganizme da razlože materijal i stvore kompost bogat nitratima. Dodavanjem lekovitih biljaka ćemo pomoći proces razlaganja i uneti dodatne hranljive materije u kompost.
Gavez (Symphytum officinale, Comfrey)
Gavez je fabrika hranljivih materija. Koren mu je veoma dubok, ponekad i desetak metara. Zbog toga ima pristup velikoj količini hranljivih materija u zemljištu koje skladišti u svojim velikim, dlakavim listovima. Kada se ti listovi iseku vrlo brzo se razlažu. To znači da ga možemo koristiti kao malč tako što ćemo ga iseći i ostaviti tu gde padne, ali je korist veća ako te listove ubacimo u kompostnu gomilu. Velika količina hranljivih materija povećava stopu raspada i obogaćuje celu gomilu. To je posebno dobro za inicijalni start novih delova komposta. Gavez takođe ima veliku količinu ugljenika u odnosu na azot što ovakav kompost čini veoma dobrim za biljke. Ako ste hteli da u vaš kompost dodate samo jednu biljku, onda neka vaš izbor bude Gavez.
Boražina, Borač (Borago officinalis, Borage)
Kao i gavez, boražina proizvodi veliku biomasu iznad zemlje, tako da je idealan usev za proizvodnju radi kompostiranja ili malčiranja. Efikasan je skupljač azota, apsorbuje element iz vazduha i smešta ga u nodulama korena, takođe je odličan izvor cinka i kalijuma koji su važni za rast biljaka.
Hajdučka trava, Stolisnik (Achillea millefolium, Yarrow)
Hajdučka trava je posebno korisna kada se sadi u kombinaciji sa aromatičnim biljem, kao što su majčina dišica, ruzmarin, bosiljak. Blizina hajdučke trave povećava količinu eteričnih ulja kod biljaka i čini ih otporne ne oštećenja od strane insekata. Biljke takođe koriste veliku količinu azota u hajdučkoj travi a to je čini idealnom za kompostnu gomilu. Hajdučka trava se vrlo brzo širi te je stalnim košenjem i orezivanjem treba držati u okvirima, a njenim ostacima obogaćivati kompost.
Maslačak (Taraxacum officinale, Dandelion)
Maslačak je fabrika minerala. Sadrži dobre količine gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, bakra tako da njegovo kompostiranje ima mnogo smisla. Maslačak je takođe blagosloven sa velikom količinom silicijum dioksida, koji biljke koriste za izgradnju jakih ćelijskih zidova, i kalijuma koji skladišti u svom korenu. Vraćajući sve ove hranljive materije u zemlju učinićete vaše biljke jakim i produktivnim.
Kopriva (Urtica dioica, Nettles)
Kopriva je još jedna biljka koju je dobro dodavati u kompostnu gomilu. Ovo je pre svega zbog velikog nivoa azota koji ona sadrži. Ali to nije jedina hranljiva materija koju ona sadrži. Kopriva ima dosta fosfora i gvožđa koji je neophodan za stvaranje hlorofila kod biljaka.
Kamilica (Matricaria chamomilla, Chamomile)
Kamilicu možete koristiti za opuštanje dodajući je u čaj, ali dodajući je u kompostnu gomilu činite pravu stvar. Kamilica sarži visok nivo kalcijuma koji pomaže razvoju zidova ćelija biljaka i pomaže pri apsorpciji azota. Takođe je dobar nosilac sumpora koji je jedan od makronutrijenata bitan za zdrav rast biljaka. Sumpor stimuliše aktivnost enzima, poboljšava koren i proizvodnju semena, pomaže biljkama da proizvode proteine i povećava njihovu sposobnost da se odupru hladnoći.
Selen (Levisticum officinale, Lovage)
Kompostne gomile vole selen. To je zato što sadrži dve najvažnije hranljive materije za rast biljaka: azot i fosfor. Dodavanjem reznica selena kompostnoj gomili daćete joj pravi podsticaj, naročito u ranim fazama.
Komorač (Foeniculum vulgare, Fennel)
Dok komorač dodaje divnu pikantnost hrani kada se koristi u kuhinji, upotreba u kompostnoj gomili nije ništa manje dinamična. Pored mnogo kalijuma, komorač je takođe dobar izvor bakra. Ovaj element u tragovima pomaže razmnožavanju biljaka, tako da stavljaući ga malo u svoj kompost povećavamo produktivnost naše bašte.
Vratić, Povratić, Buhač (Tanacetum vulgare, Tansy)
Ova izdržljiva višegodišnja biljka je dobra za dodavanje na kompostnu gomilu zbog količine kalijuma skoncentrisanog u njoj. Jedna od hranljivih materija koju biljke najviše upijaju, kalijum, gradi proteine, pomaže pri procesu fotosinteze, i što je vrlo važno osposobljava biljku za borbu protiv bolesti. Veliki sadržaj kalijuma čini vratić, kao i gavez i boražinu, dobrim ubrzivačem za vašu kompostnu gomilu, ubrzavanjem razgradnje od strane mikroorganizama.
Biljka za izbegavanje
Sveža Nana (Mint)
Ako imate mnogo nane koju želite da reciklirate dodavanje u kompostnu gomilu nije najbolji način za to. Nana je biljka koja je poznata po svojoj sposobnosti da kolonizuje područja i dodavanjem u kompostnu gomilu je vrlo verovatno da će se infiltrirati u sam kompost. Rasprostiranjem komposta na lejama nana će dobiti uporište i raširiće se kao šumski požar koji može biti štetan za druge biljke. Najbolji način da se na područjima otarasite nane je malčiranjem lišćem prekrivajući celu biljku. Ako to niste u mogućnosti možete dodati ostatke nane u kompost ali samo ako su mrtvi. Ostavite ih na direktnoj sunčevoj svetlosti ili ih umotajte u plstičnu kesu da im oduzmete svetlost. Za nedelju ili dve bi trebalo da bude u redu da se stave na kompostnu gomilu.
Tekst preuzet sa http://permaculture.rs/