Mnogim baštovanima nikako, iz glave, ne izlazi misao o "korovima" i "borbi sa korovima". U svojoj idealnoj bašti oni žele da vide čistu, obrijanu golu zemlju bez i jedne travčice a to je san velikog broja baštovana i to im je veliki cilj.

Korovi su ti koji baštovana postavljaju u poznatu pozu " poza baštovana" od samog ranog proleća pa do kasne jeseni bole nas leđa, ruke, noge, hodamo iskrivljeni i ne možemo se osloboditi te poze. Niko ze ne zamisli o tome " a odakle se stvore ti korovi"? A trebalo bi se o tome zamisliti.

Doći će nova sezona opet će me duša zaboleti kada budem gledao baštovane kako se bore protiv korova!
Korovi su se pojavili tada, kada je čovek počeo da preorava i prekopava zemlju! Čovek je počeo aktivnu borbu protiv prirode! Priroda mu se usprotivila, čoveku i njegovim metodama, mnogo efikasnije nego što je čovek sposoban!.

Tako se čovek već po malo i umorio od stalnog okopavanja i plevljenja, te je prešao na uništavanje korova herbicidima, poprskao i uništio sve korove... Ali nisu baš svi korovi stradali! neki su se na neki način spasli i pridobili imunitet! postali su otporni na herbicide, čak nekoliko puta otporniji i sada ih ne može ni jedan herbicid uništiti. Na taj način smo ustvari vršili selekciju korova, Da, da, sami vršimo selekciju divljeg rastinja kako ih još zovemo.

Kao rezultat naše borbe dobili smo stotnu oblika korova osposobljenih da žive na preoranom i prekopanom kao i dobro pođubrenom zrmljištu, privikli se oranju i okopavanju! Makar da su ranije znali živeti samo u divljoj prirodi.

"U svakom lošem ima i nešto dobro" zaključili su korovi i veselo rastu dalje kako nama ne bi bilo dosadno i da se možemo hvaliti koliko smo danas mnogo posla odradili.




Ako gledamo na korove sa prirodne tačke gledanja možemo videti masu pluseva.

1. Korovi-- to su besplatni siderati, ( đubrivo)! njihov dubok i razvijen korenov sistem uzima iz dubine zemlje masu korisnih elemenata koje skladišti u svojoj zelenoj materiji. Siderati koje mi sejemo isto to rade, pa zar ne bi bilo glupo čupati ih i bacati iza plota ili paliti? Pravilno bi bilo da ih iseckate na zemlji i koristite ih kao malč! Korenje ni u kom slučaju ne čupati nego ostaviti da dalje raste zelena masa. Tada nećete imati problema sa nedostatkom malča i nećete morati da ga kupujete i trošite svoj novac!

2. Korovi--to je jeftina organska masa! to je organska masa koju dobijate na poklon od Boga ili prirode, kako vam drago, koja raste svuda i uvek! Vi pogledajte kakvo dugačko korenje imaju korovi! Da oni vam protresaju, ( oru) zemlju svojim korenima, strukturišu je i hrane podzemna živa bića. Podrezivanjem i ostavljanjem korova na mesto gde su izrasli- to je ravilno i jeftino prihranjivanje vaše kultivisane biljke! Radujte se korovima, zato što sterilna zemlja i veštačko đubrivo stvaraju neplodnu zemlju i dovode do njene trajne degradacije.

3. Korovi-- to je jaka zaštita od visoke temperature! Mnogi ne znaju gde nabaviti malč... I ostavljaju zemlju golu, kojoj je preko potrebna organska materija. Pogledajte šta za vas rade korovi! Prave hladovinu zemlji, štite zemaljske organizme od palećeg sunca, koji im je smrtni neprijatelj korovi vam mačiraju zemlju kada vas nema na njivi, bašti, voćnjasku.

4. Korov-- to je mešani zasad! ukoliko vi sejete i sadite u monokulturi, sama priroda vam pokaziva da to nije dobro. Mešani zasad je potreban! i mnogi korovi ugodno deluju na razvitak kulturnih biljaka, poboljšavaju im rast i ukus, tako naprimer, loboda pomaže krompiru.

5. Korovi-- prirodni insekticidi! Mnogi od njih teraju škodljivce ili ih privlače na sebe te tako spasavaju kulturu koju smo posejali! Tako na primer ukoliko posadimo pižmu pod jabuku ( Tanacetum vulgare L ) ona tera od jabuke zelene vaške a na sebe privlači crne vaši i tako spasava vašu jabuku od tih napasti.

6. Korovi-- to je apoteka! Mnogi od njih su lekoviti! pa ukoliko vi vidite da na vošoj parceli uporno raste: bokvica, miševina ili inula, treba izučiti njihova korisna svojstva i naučiti se koristiti ih u svoju korist, zahvaljujući prirodi!


I zaključak: potpuno bez korova je mnogo gore nego da ih imamo mnogo! To je priznato i dokazano kao činjenica, u zvaničnoj agronomiji gde su razrađene metode suživota i optimalni standardi mešanja kultura sa divljim biljkama.

Korove nemojmo uništavati samo ih kontrolišimo.
Vi pitate kako? Sve je veoma jednostavno!

1.Umesto oranja ili prekopavanja, tanjiranje ili površinsko protresanje, na taj način nećemo moći da zaštitimo semena od preranog klijanja, pre početka mrazeva.

2.Primenom metode prirodne zemljoradnje-- malčiranje! zbog nedostatka sunčeve svetlosti korovi će se teže razvijati.



3.Sejmo siderate pre i posle osnovne kulture! Priroda ne trpi golost zemlje, ukoliko vi ostavite golu zemlju priroda će se pobrinuti da je pokrije korovima.




4, Ne dozvolimo korovima da puste seme! Ostavimo ih da porastu do cvetanja te ih tada podrežemo!. Podsetimo se na časove biologije, biljka sakuplja hranljive sokove u korenu da bi mogla da ih troši na produženje svog roda. To se dešava u jesen i u rano proleće, kad se biljke počinju buditi. Na taj način, ukoliko biljke porežemo rano, u njenom korenju ostaje dovoljno sokova da ponovo potera. A ukoliko je ostavimo da procveta pa tek tada porežemo, sokovi iz korena će biti potrošeni a zelena masa će biti hranljiva za naše kulture. Iz iskustva mogu reći da tako porezan korov teško ponovo izrasta.

5. Kontrola je važna u momentu kada naše biljke sakupljaju snagu! Kada naše kulturne biljke nakupe snage i ojačaju, korovi im više nisu strašni, čak obratno kultivisane biljke su konkurencija korovima. Zbog toga je potrebno u rano proleće stimulisati korove da što pre poteraju. Čim vreme dozvoli ploskorzom Fokina protresemo površinu zemlje te tako uspostavimo aeraciju te se zemlja brže zagreje i korovi počnu da niču. Oni vrlo aktivno rastu i popravljaju strukturu zemlje. Čim dođe vreme da sejemo naše kulture, ponovo uzimamo ploskorez Fokina i ponovo rastresamo zemlju i podrezivamo korove!
Tada kulture počnu da rastu i da ojačavaju dok se korovi ponovo ne pojave.

Na taj način korovi postanu naši pomoćnici a ne neprijatelji, jer mislimo kao priroda! Pridružite se prirodi i neće vam biti potrebne borbe!



Jovan Drobnjak