Dolaskom jeseni, dolaze i niske temperature, pa se vrste poput paradajza, paprike, krastavca ne mogu gajiti, jer su osetljive na niske temperature i tada se njihov vegetacioni period prekida. Na njihovo mesto dolaze vrste koje odlično podnose niske temperature, kao što je ozimo povrće - salata i lukovi.

Rasad salate treba da ima 3-4 lista i sadi se u oktobru mesecu. Pre sadnje, treba pripremiti zemljište tako što se ono prethodno obradi plugom - preore ili prekopa, u zavisnosti od veličine bašte, to jest parcele.

Organska đubriva su neophodna, a naročito stajnjak zbog produženog delovanja (oko tri godine), ali se dodaju i mineralna đubriva, da bi se biljkama obezbedila hrana. Preporučuje se dodatak kalijumovih i fosfornih đubriva, dok se azotna primenjuju na proleće, kad krene vegetacija.

Luk srebrnjak se sadi ukoliko ima tri stalna lista, ali je opšta preporuka da se pred sadnju listovi skrate, da bi se biljka bolje primila. Krupni arpadžik se sadi gusto. Razmak između redova treba da bude oko 20 cm, a biljke u redu saditi na 5 cm. Prečnik lukovica treba da bude veći od 2 cm. U februaru, martu i aprilu se ovaj luk može koristiti u ishrani.

U oktobru se takođe sadi i beli luk, s tim što se koriste krupniji čenovi, da bi se kasnije razvile jače biljke. Razmak između redova treba da bude 20-40 cm, a u redu do 10 cm.

Pored sadnje, u oktobru mesecu obavljaju se i ostali poljoprivredni radovi poput berbe kupusa, karfiola, kelja, rena.





Od začinskih i lekovitih biljaka u jesen se može sakupiti seme nevena, a posaditi vrežice nane. Od ukrasnih kultura u vremenskom periodu od oktobra-novembra može se posaditi ageratum, begonija, dalija, tj. dvogodišnje cveće koje može podneti niske temperature.

Jesenja sadnja svake kulture se treba obaviti pravovremeno u zavisnosti od biljke, ali i vremenskih uslova koji vladaju u optimalnom roku sadnje date vrste.

Neophodno je naglasiti da se sade/seju sve biljne vrste koje dobro podnose niske temperature, tj. one koje mogu da prezime i na proleće nastave sa razvojem ili se njihov jestivi deo upotrebljava u ishrani.


Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/