Buvač (Pyrethrum cineraiaefolium Trev.) je biljna vrsta koja sadrži sastojke sa insekticidnim dejstvom koji nisu štetni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke, pa zahvaljujući toj osobini nalazi primenu u organskoj proizvodnji. Jak miris njegovih cvetova odbija mrave, komarce, vaši, muve, stenice i krompirovu zlaticu.

Prema definiciji FAO i Svetske zdravstvene organizacije, organska poljoprivreda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključuju upotrebu inputa na farmi. Uvođenje biološki aktivnih biljaka - „biljke prijatelji” u organskoj proizvodnji u skladu je sa gore navedenim načelima, a njihova uloga u organskoj proizvodnji može biti višestruka. Naročito treba istaći ulogu u biokontroli štetočina, privlačenjem prirodnih neprijatelja, repelentnim i atraktantnim delovanjem. Pažljivim raspolaganjem mogućnostima ovih biljaka i njihovom kombinacijom možemo uspešno vršiti biokontrolu u sistemu organske biljne proizvodnje.




Prirodni insekcitid

Buvač ima repelentno dejstvo zahvaljujući tome što njegovi cvetovi sadrže sastojke u obliku estara piretrina I i II i cinerina I i II. Prema literaturnim podacima jak miris njegovih cvetova odbija mrave, komarce, vaši, muve, stenice i krompirovu zlaticu.

Po svojim biološkim osobinama buvač je višegodišnja polužbunasta biljka koja može da naraste i do 80 cm. Ima jako razvijen žiličast korenov sistem koji duboko prodire u zemlju čvrsto je vezujući. Na jednoj biljci može da se formira veliki broj jednogodišnjih stabala (i do 400) koja se završavaju sa po jednim glavičastim cvetom.




Cvetanje počinje krajem maja, a završava se do jula. Za potrebe sprovođenja bioloških mera u organskoj biljnoj proizvodnji buvač se može koristiti tako što se biljke buvača rasade između redova gajenih biljaka ili se buvačom zasnuje cvetni pojas. Osim repelentnog delovanja zahvaljujući svojoj nadzemnoj biomasi (zeleni ili suvi malč), buvač predstavlja i dobar pokrivač zemljišta koga štiti od erozije i korova.

U okviru bioloških mera koje se sprovode u organskoj proizvodnji u Srbiji, buvač se sporadično koristi. Modeliranje optimalnog načina korišćenja, imajući u vidu njegovo delovanje i biološke osobine kao i potrebe gajenih biljaka zadatak je struke za naredni period.



Vladan Ugrenović, Institut „Tamiš˝ Pančevo
Jasmina Bačić, Institut „Tamiš˝ Pančevo
Vladimir Filipović, Institut „Tamiš˝ Pančevo
Jovana Vučković, Institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu
Preuzeto od ORGANIC NEWS, broj 13-14.