Na ovu temu imamo već nekoliko tekstova ali znanja nikada dosta, ako neko kaže da već sve zna, uveren sam da u stvari ne zna ništa.

Stajnjak, naprimer, nije baš jeftino rešenje, a i nabaviti ga baš nije lako. „Hemije“ se već svi bojimo. Ali ima nešto što nije ni skupo ni opasno - siderati. Ovo zeleno đubrivo, ne samo što je lako nabaviti i posejati, nego je i vrlo efikasno: 3kg ove zelene mase zamenjuje 1,5 kg dobro izgorelog stajnjaka ili upola manje komposta.

Siderate ne hvale bez veze. Njihova trula stabla, listovi i korenje- su odlična hrana za gliste i druge zemljišne organizme, koji zajedno sa mikroorganizmima stvaraju humus. A vrlo dobro znamo - što više humusa u zemlji to je ona plodnija. A pored toga korenje siderata, prodire duboko u zemlju, popravljajući njenu strukturu. Siderati rastresaju zemlju, stvaraju je šupljikavom, vazdušastom, podižu hranljive materije i mikroelemente iz dubina na površinski sloj. Poznato je da korenje lupine prodire i do 2,5 metra u zemlju, lucerka do 1,5 m, slačica, raps od 0,8 do 1,5m.


Šta izabrati?


Možemo da biramo iz 3 grupe

- Mahunarke - kao što su bela ili crvena detelina, vika, grašak, lupina.

- Klasovke - raž, ozima pšenica, ovas, ljulj

- Krstocvetni ili kupusnjače - slačica, raps, rotkva maslenica, repica

Odluka, šta izabrati kao zelenišno đubrivo. zavisi od toga šta je neohodno dostiću u prvom redu. Glavno je, odgajiti što bujniju masu biljaka.




Kada i kako?

Siderate možemo sejati već u toku leta čim oslobodimo leje od ranih kultura. Od juna pa do sredine septembra je vreme za grahorice, lupinu, maslenu rotkvu, slačicu, faceliju, rapsa jarog. Zemlju pre sejanja potanjirati ili protresti ploskorezom Fokina. Semena posejati posle kiše ili posle zalivanja u suvu zemlju ne vredi sejati ih. Kada biljke dostignu visinu 30-40 cm. porezati ih tanjiračom ili ploskorerzom politi Bajkalom EM-1 i pomešati sa zemljom.

U jesen u prvoj polovini septembra, sejemo ozime siderate, kao što su raž ili pšenica. Do mraza će raž uspeti da se razvije i pripremi za zimu. U proleće je prihranimo kako bi razvila što veću lisnu masu da ne ide u klas.

U proleće na mestima gde želite posejati toploljubive kulture čim dozvoli vreme, možete posejati belu slačicu. Ona se ne boji niskih temperatura i manjih mrazeva niče i raste veoma brzo. Krajem maja možete je poseći Politi Bajkalom EM-1 i pomešati sa zemljom. Dok dođe vreme rasađivanja zelena masa će fermentisati.


Uslov za dobar rod

Dejstvovanje zelenišnog đubriva zavisi od starosti biljaka. Prestari siderati se razlažu sporije, treba im dodatni unos azota. Takve biljke je bolje koristiti kao malč ili ih stavljati u kompost. Mlade biljke su bogate azotom i brže dolazi do njihovog raspadanja. Zato je najbolje rezati siderate u vreme butonizacije, pre cvetanja. Tada ćete imati osigurane visoke prinose.


Jovan Drobnjak