Biljke više od 95% hranljivih materija ne dobijaju na račun plodnosti zemlje, naših napora i đubriva, već od sunca, vode i vazduha. Naš glavni cilj nije da sipamo hranu za biljke u zemlju, već da stvorimo odgovarajuće uslove da biljke fotosintetišu. Glavna hrana za biljke je: ugljenik, kiseonik, azot i vodonik. Svi ovi elementi sadržani su u izobilju u vazduhu i vodi ali biljkama postaju dostupni pod određenim uslovima. Dakle, glavni faktor u proizvodnji za dobar rod je pisistvo sunčeve svetlosti.

Na prvi pogled se čini da ove opcije nije moguće regulisati, u proizvodnji na njivi. Ali nije tako. Možete i treba postaviti pravac redova jug-sever ili istok - zapad, možemo povećati ili smanjiti osvetljenost. Malčiranjem površine zemlje možemo smanjiti temperaturu da biljke ne bi povećavale masu na uštrb ploda. Dobri rezultati se najbolje vide pri orezivanju voćnog drveća i žbunja.

Svi mi imamo različitu zemlju kao i uslove za proizvodnju ali prinos zavisi 95% od fotosinteze. Tako se vraćamo Svetoj Trojici: suncu, vazduhu i vodi bez kojih ne može biti, ni relativno kratak period ni mikro ni makro - organizama.

Za biljke je vrlo važan ugljen-dioksid, kog mogu da stvaraju i zemljišni organizmi: bakterije, gliste i drugi oblici života u zemlji. Daklem ako i zemlji ima mnogo života biće i mnogo ugljen-dioksida. Pored toga zemljišne bakterije vezuju azot iz vazduha gde ga ima 78% ,( azotofiksatori takozvani ) pretvarajući ga u biljkama dostupnu hranu.

Biljci dostupan fosfor, azot i kalijum su koncentrisani u biljnim otpacima i u živom svetu u zemlji ali je toga malo i pošto su rastvorljivi u vodi dolazi do ispiranja prilikom padavina ili zalivanja. Fosfora i kalijuma koji nisu direktno dostupni biljkama ima u zemljištu dovoljno, da se ne mogu vekovima potrošiti. No oni mogu biti dostupni biljkama samo u zdravom zemljištu gde postoji simbioza između zemlje, biljaka i mikroorganizama.










Zemlja bez živih makro i mikro-organizama je samo inertni materijal. Prirodnu rastresitost zemlje sa mnogo vazduha u njij može da obezbedi samo flora i fauna. Pojedinačne biljke, ( korovi naprimer) prodiru sa svojim korenjem i do dubine od 10 metara pa i više, gliste mogu svojim kretanjem pod zemljom da, ponekada naprave i 400 metara kanala po 1m².

Kada korenje odumire, šupljine koje ostaju za njim su "pluća" za zemlju koja se ne zatvaraju i po nekoliko godina, ( ukoliko ih oranjem ili prekopavanjem ne prekinemo) Ti kanali obezbeđuju život jer kroz njih prodire i vazduh i vlaga koji su potrebni za aktivnost mikroorganizama. Tek u ovim uslovima bakterije proizvode ugljen dioksid. (Pogrešno je mišljenje da ugljen dioksida ima i previše u vazduhu u stvari ima ga samo 0,3% ali nije uvek svuda jednako raspoređen u gradovima ga zna biti i previše dok su njive prazne).


Jovan Drobnjak