Organska đubriva utiču na bujniji rast i sočnost povrća.To je za neke vrste pogodno (kupus, paprika), ali ne na vrste koje se moraju čuvati u toku zime. Na njih preobilno đubrenje organskim đubrivima nepovoljno deluje. Uslovno razlikujemo tri grupe povrća:

- Povrće koje se obilno đubri stajnjakom: paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir, kupusnjače (kupus, kelj, karfiol, keleraba i sl.), vrežasto povrće (lubenica, dinja, krastavac, tikve), praziluk i celer;

- Povrće koje se đubri manjom količinom đubriva gaji se druge godine posle unošenja organskih đubriva: korenasto povrće (mrkva, peršun, paštrnak), crni i beli luk, salata i spanać;

- Povrće koje se gaji treće godine posle unošenja stajnjaka, a najčešće se ne đubri organskim đubrivom, a to su: grašak, boranija, bob.

Ovakav odnos prema organskim đubrivima omogućuje planiranje bašte i izbor vrste u toku tri ili više godina.

- U bio-bašti se na bazi standarda organske poljoprivrede mogu koristiti samo prirodna mineralna đubriva (sirovi fosfat, tomasova brašna, kalijumove soli, guano, kreda, gips, dolomit, sumpor i dr.).

Mineralna đubriva koriste se u osnovnoj i predsetvenoj pripremi zemljišta i za prihranjivanje. U praksi je uobičajeno da se za vrste duge vegetacije polovina ukupne količine potrebnih hraniva daje pred setvu ili sadnju, a prema potrebi biljke se prihranjivanjem prosečno u razmaku 20-30 dana.




Povrće kratke vegetacije đubri se pred setvu ili sadnju (grašak, salata, spanać), a po potrebi se prihranjuje svakih 7-10 dana. U bio-bašti sa brojnim vrstama i biološkom zaštitom neophodno je održavati punu kondiciju svake vrste i sorte. Zato se primenjuje prihranjivanje - folijarno (preko lista) i fertigacijom (sistemom za zalivanje) svakih 7-10 dana i to sa tečnim organskim đubrivima ili sa biljnim pripravcima (domaći ili kupljen), fito-eko preparatima humusin, čaj ili ekstrakt koprive, valerijane i sl.). Jasno mogu se koristiti i dozvoljena mineralna i organska đubriva.

Naš Zakon o organskoj poljoprivredi i regulativa EU dozvoljavaju korišćenje sledećih organskih i mineralnih đubriva:

- stajnjak (sopstvena organska proizvodnja),
- sušeno kokošije đubrivo (iz domaće proizvodnje),
- kompost (sopstvena proizvodnja ili sertifikovan),
- osoka (tečni stajnjak uz fermentaciju),
- treset,
- glina (perlit, vernukulit),
- supstrat posle proizvodnje gljiva,
- nuzproizvod biljne proizvodnje (iz bio-bašte i organske proizvodnje),
- morske alge,
- strugotina,
- drveni pepeo,
- guano sirovi fosfat,
- aluminkalcijum fosfat,
- tomasovo brašno,
- kalijumove soli,
- kalijum sulfat za Mg,
- prirodni kalijum karbonat,
- kalijum i magnezijum karbonat,
- magnezijum sulfat,
- kalcijum hlorid,
- elementarni sumpor,
- kameno brašno (od bazalta kvarca, kalijumove gline, bentonit),
- krečnjak od školjki i algi,
- minerali kalijuma,
- mikroelement.

Povrće brzo reaguje na nedostatak hraniva. Kada se na biljkama pojave promene koje označavaju nedostatak makro ili mikroelemenata treba ih na odgovarajuće načine prihraniti.



Prof. dr Branka Lazić