Portulak - Tušt (prkos), Portulaca oleracea je jednogodišnja sukulentna (skladišti vodu u svojim listovima) biljka, visine 15 - 30 cm. Stabljika je sočna, razgranata, polegla i svetlozelene ili crvenkaste boje. Listovi su sočni, obrnuto jajoliki, sjajni i glatki. Gornji sede na stabljici nasuprotno, a donji izmenično. Cvetovi su sitni, sa žučkastim venčićem, pojedinačni ili po 2 – 3 u pazušcima listova. Tučak je s poklopcem, dužine oko 5 mm. Semenke su crne i bubrežaste. One klijaju kasno u proleće, iz dubine tla 0,5 – 2 cm, i nakon 40 godina. Masa 1 000 semenki je 0,1 gram.

Seje se na sunčanom mestu, a voli peskovitu dobro dreniranu zemlju. Biljka može tolerisati loše uslove zbijenog zemljišta i suše, otporna je na visoke i niske temperature. Portulak vrlo brzo raste, pa se može rezati već nakon 3 – 4 nedelje. Nakon rezanja ponovno bujno raste. Može se naći kao korov u raznim usevima na oranicama, zatim u baštama, vinogradima, voćnjacima i na ruderalnim staništima (uz puteve i ograde, na šljunkovitim mestima i sl.).

Bogat je omega-3 masnim kiselinama, koje jačaju imunološki i kardiovaskularni sistem. Ima i protivupalna svojstva, poboljšava cirkulaciju te sprečava stvaranje ugrušaka krvi u arterijama. Bogat je i antioksidansima koji štite od uzročnika raka i štetnog delovanja slobodnih radikala, a usporava i starenje. Deluje na smanjivanje krvnog pritiska. Sluzi ove biljke smiruju infekcije i upale u crevima i infekcije mokraćnog sistema.




U ishrani se koriste mladi sočni listovi i izdanci visine 3 – 5 cm. To je biljka blagog kiselkasto-slanog ukusa, aromatična je, a koristi se na razne načine - od pripreme svežih sirovih salata do kiseljenja, pržena ili kuvana, a takođe je pogodna za variva. Kao pikantan začin dodaje se raznim jelima i to uvek svež jer sušenjem gubi svoju vrednost.



Slavica Kodžopeljić dipl.ing ratarstva