Iako se skrivaju iza egzotičnih naziva, uzgoj im je trivijalno jednostavan i svako ko je ikad uzgojio paradajz ili krastavac iz semena je već prekvalifikovan jer papričice zahtevaju znatno manje pažnje. Sve što je potrebno za ovaj pothvat je kvalitetno seme, voda, zemlja i mesto pod suncem.

Veliki ljubitelji papreno ljutih jela su Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji poboljšava ukus hrane.

Čili je plod koji se suši i melje u prah. Čili papričice su duge svega 4 cm, boje žute, zelene, narandžaste ili crvene, a imaju nadasve ljut ukus. Kada se komuške osuše i samelju, dobije se kajenski prah. Razlikujemo jalapenjose i banana čili, koje ponekad zovu i mađarskim voštanim paprikama, a srednje su ljute i sočne. Poblanosi su takođe srednje ljuti, ali meso im nije toliko sočno, dok su seranosi ljuti i manje sočni.


Čili je sastavni deo svih ljutih pikantnih soseva, poput karia, tabaska i meksičkih salsi. Kada je ovaj začin u pitanju, manje je više. Pomaže kod probave, pročišćava disajne puteve i štiti od prehlada. Pomešate li čili s maslinovim uljem, dobićete novi, jedinstven začin.

Naziv čili potiče od španske reči chile za tu vrstu paprike, budući da su je Španci doneli u Europu za vreme Kolumbovih putovanja. Šarenilo naziva proizlazi iz doba kada se čili dopremao iz portugalskih i španskih kolonija u Južnoj Americi, Inidiji i Africi, gde se i danas uzgaja.

Čili je izvanredno oštrog ukusa, pa je dvadesetak puta jači od obične ljute paprike. Ukus mu je međutim manje aromatičan i pikantan, boja mnogo bljeđa. Glavni sastojak koji mu daje specifičnu ljutinu je kapsaicin, materija koja pokazalo se snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, sprečava zgrušavanje krvi, jača imunitet i ima afrodizijačka, antibakterijska i fungicidna svojstva.


Kako semenke imaju tvrdu spoljnu ljusku, dobro ih je pre sejanja namočiti u vodi ili otopini čaja od kamilice na nekoliko sati, najbolje preko noći. Za zemlju je najbolje koristiti neke od komercijalno dostupnih supstrata u vrtnim centrima. Takva zemlja je sterilisana, što znači da nema semenja korova niti bolesti koje bi mogle naštetiti papričicama. Namočene semenke prekrijte sa nekoliko milimetara zemlje, nikako ne više od 5 mm jer semenka možda neće imati dovoljno energije da se probije kroz deblji sloj zemlje. Uzgoj ljutih papričica iz semena nešto je zahtevniji proces nego uzgoj nekih drugih kultura kao što su paradajz, salata ili obične paprike i to iz nekoliko razloga:

Klijavost semena se kreće između 70% i 80% u idealnim uslovima.

Klijanje semena traje između 5 i 30 dana, zavisno od vrste papričice, ali čak ni seme iste vrste ne klija istovremeno

Za uspešnost klijanja potrebne su temperature između 25 i 30 °C.

Za uspešan uzgoj i rod potrebno je da noćne temperature ne padaju ispod 10 °C.



Papričice su biljke iz toplijih krajeva te osim izuzetno dugog vremena klijanja, zahtevaju i dug period toplog vremena kako bi stigle roditi punom snagom. Obzirom na naše klimatske uslove, februar se smatra optimalnim vremenom za sejanje. Kod ljutih papričica obično vredi pravilo da što je papričica ljuća, duže klija i raste. Nekoliko vrsta koje jako dobro uspevaju u našim klimatskim uslovimaima: Jalapeno, Hot Portugal, Aji i Jamaican Hot.

Zemlja porekla čilija je Meksiko gde se uzgajao još pre 9.000 godina. U početku su se upotrebljavale kao ukrasni predmet, a zatim kao hrana i lek. U Evropu ih je navodno doneo Kristofor Kolumbo sa svojih proputovanja po Karibima, smatrajući da je otkrio novu vrstu bibera. Ferdinand Magellan je čili preneo u Afriku i Aziju, gde je danas gotovo nezaobilazan začin u raznovrsnim jelima. Na tržište dolazi u svežem, osušenom (celi, mleveni, drobljeni), ali i u konzerviranom obliku.

Najveća greška prilikom uzgoja je previše zalivanja koje olakšava razvoj gljivičnih bolesti, ali i smanjuje ljutinu plodova.

Ljutina paprike zavisi od vrste. Međutim, čak i u granicama jedne vrste ljutina se može razlikovati od papričice do papričice. Stepen ljutine se izražava u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obična paprika ima SHU nula, Jalapenjo paprika 3.000 do 6.000, dok je najljuća poznata čili paprika Jolokia, koja se uzgaja u Bangladešu, severoistočnoj Aziji i na Šri Lanki.

slatka paprika = 0 jedinica
pepperoncini = 100 - 500 jedinica
pasilla = 1.000 - 1.500 jedinica
rocotillo = 1.500 - 2.500 jedinica
jalapeno = 2.500 - 5.000 jedinica
wax = 5.000 - 10.000 jedinica
vserrano = 10.000 - 23.000 jedinica
kajenska paprika, tabasko, guntur čili - 30.000 - 50.000 jedinica
crvena savina habanera = 360.000 - 500.000 jedinica
naga viper, infinity chili - 855.000 - 1.500.000 jedinica

Generalno, čim je papričica ljuća, tim je bolja jer sadrži više kapsaicina koji je lekoviti sastojak.



Renata Dragović, mag.ing.agr