Pre upotrebe mineralnih ili organskih đubriva važno je proučiti prednosti i nedostatke jednih i drugih kako bismo pronašli najbolje rešenje. U prošlim člancima na temu đubriva, bilo je reči o važnosti adekvatnog đubrenja bez kog nema visokih i stabilnih prinosa i kako se đubrenje opravdano smatra najvažnijom agrotehničkom merom u uzgoju biljaka . Važno je obratiti pažnju na prednosti i nedostatke određenih vrsta đubriva.


Prednosti organskog đubriva

Organska đubriva povoljno deluju na hemijska, biološka i fizikalna svojstva tla ; omogućuju povećanje populacije mikroorganizama (raste biogenost tla); pojačava se humifikacija (sinteza humusa) te raste sadržaj humusa u zemljištu; tlo je plodnije . Biogeni elementi se oslobađaju sporo (mineralizacija organske materije) do oblika koji biljke mogu usvajati; nema opasnosti od prekomerne koncentracije bilo kog elementa, budući da razgradnju organske materije obavljaju mikroorganizmi i to samo kad su uslovi za to povoljni (temperatura, vlaga, pH i dr.).

Organska đubriva sadrže manju količinu mineralnih elemenata (u širokom rasponu zavisno od vrste organskog đubriva, njegove starosti i načina primene) te omogućuju uravnoteženu ishranu bilja; zbog niske koncentracije elemenata ne izazivaju nutritivni, niti osmotski (solni) stres. Deluju dugotrajno tokom više godina, jer sprečavaju ispiranje biogenih elemenata iz rizosfere vezujući ih na organomineralne koloidni kompleks tla hemijski i polarno (oboje raspoloživo za usvajanje). Umereno stimulišu rast bilja u dužem vremenskom periodu. Jačaju otpornost biljaka na pojavu bolesti i štetočina.

Korisna su za okolinu jer nakon njihove razgradnje, odnosno mineralizacije, nema značajnih količina štetnih ostataka, nisu podložna ispiranju (gubicima površinskim kretanjem vode kod jačih padavina i / ili navodnjavanja, tzv. run off ). Potiču život u tlu (biogenost) od mikroorganizama (gljive i bakterije) do mezofaune (gujavice, crvi) koji se hrane organskom materijom i utiču na bolje provetravanje i dreniranost tla. Mogu se obogaćivati mineralnim đubrivima i tako prilagoditi formulaciju (odnos NPK hraniva) različitim biljnim vrstama.


Nedostaci organskih đubriva

Organska đubriva imaju određene nedostatke. Pre svega, sporo otpuštaju hranljive materije, posebno u hladnijim uslovima (kasna jesen, zima i rano proleće) što se ne da uskladiti s vremenom najveće potrebe biljaka za hranivima; zagađuje okolinu kod mineralizacije van vegetacionog perioda,, posebno azotom. Oslobađanje biogenih elemenata u formi koje biljke mogu usvojiti zavisi o aktivnosti mikroorganizama te u uslovima niske biogenost i / ili niske aktivnosti mikroorganizama (visoka ili niska temperatura, malo ili suviše vode u tlu, nepovoljan pH, niska biogenost) raspoloživost je nedovoljna za veće prinose.

Takođe, organska đubriva su skuplja od mineralnih, računajući na malu koncentraciju aktivne materije i potrebu za primenom više desetina tona po hektaru. Primena je često otežana zbog njihovog oblika (velika, rastresita i često nehomogena masa), a peletiranje jako poskupljuje njihovu primenu. Tekuće vrste organskog đubriva, gnojovka i mulj moraju se primenjivati posebnim mašinama (aplikatorima). Često im je ograničena količina zbog slabe i odvojene stočarske proizvodnje. Pri nepravilnom skladištenju i primeni vrlo su visoki gubici, posebno azota. Organska đubriva koja nisu u potpunosti kompostirana mogu uzrokovati probleme kada se koriste kao sveže đubrivo zbog pojave tzv. azotne depresije, širenja korova semenom, bolesti i štetočina i dr.




Prednosti mineralnih đubriva

Mineralna đubriva su svuda dostupna i najčešća su vrsta đubriva u praksi. Proizvode se u različitim formulacijama (ili se to može postići njihovim mešanjem) te su prilagođena za sve biljne vrste i namene (osnovna, za prihranu), predsetvena primenu, startna, folijarna, za fertigaciju (irigacija + đubrenje) i hemigaciju (irigacija + đubrenje + zaštita); mogu se primenjivati u svim godišnjim dobima. Brzo deluju ( učinak je vidljiv u roku 1-2 nedelje). Relativno su jeftina; lako i jednostavno se raspodeljuju zbog granulacije (granule, peleti, tečnosti, tablete, s omotačima za sporo otpuštanje hraniva, sa ili bez balasta i dr.) ili unose aplikatorima u tlo (tekuća i mikrogranulirana).


Nedostaci mineralnih đubriva

Većina mineralnih đubriva rastvorljiva su u vodi te su mogući visoki gubici (~ 1/3) kretanjem vode u tlu ( mass flov ) ili difuzijom (od veće koncentracije na mestu primene do van zone korena ili podzemne vode). Kratko vreme delovanja azotnih đubriva, osim ako se koriste oblici sa kontrolisanim otpuštanjem N. Nisu strukturni deo tla pa povećavaju produktivnost tla povećanjem raspoloživosti hraniva, ali bez poboljšanja njegove strukture.

Pri nepravilnoj upotrebi (količina, vreme, mesto primene) mogu smanjiti plodnost tla, npr. stimulacijom aktivnosti mikroorganizama koji potom ubrzano razgrađuju organsku materiju u tlu, što u dužem vremenskom periodu iscrpljuje tlo. Forsiranje vegetativnog rasta, posebno N-đubrivima , može rezultirati većom potrebom kosidbe ili orezivanja vinograda i voćnjaka, produžavanjem vegetacijskog perioda, porastom žetvenog indeksa i / ili smanjivanjem merkantilnog dela. Kod nepravilne, prekomerne ili pogrešne primene mineralnih đubriva, koja su po hemijskom sastavu uglavnom soli, opasnost od štetnih posledica je visoka; višak izaziva nutritivni stres , osmotski ili solni stres, u kontaktu s lišćem dehidrataciju tkiva, ožegotine i defolijaciju (gubitak lišća).

Sekundarni elementi ishrane (Ca, Mg i S), kao i mikroelementi često nedostaju u mnogim visoko koncentrovanim mineralnim đubrivima te ih je potrebno posebno primenjivati. Izazivaju često ekološke probleme zbog gubitaka ispiranjem, posebno na lakim, propusnim zemljištima, slabe retencijska moći za vodu i zadržavanje hraniva u zoni korena; često je rezultat zagađenje voda fosforom. Nitratni oblik azota je lako pokretan u tlu, a gubici amonijskog, kod visokog pH, takođe mogu biti veoma visoki (volatizacija). Nepravilnim skladištenjem i mešanjem đubriva dolazi do gubitaka biogenih elemenata ili pogoršanja njihovih fizičko-hemijskih svojstava (antagonizam đubriva). Visoka je potrošnja energije za proizvodnju mineralnih đubriva, posebno azotnih.





prof. dr. sc Vladimir Vukadinović
prof. dr. sc. Irena Jug




Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/