Pomalo egzotični, ali vrlo hranljivi batat moguće je uzgojiti i kod nas. Za uzgoj batata potrebni su određeni klimatski uslovi te pravilan odabir tla. Gde, kada i kako možete saditi batat - saznajte u tekstu koji sledi.



Batat ili slatki krompir - odakle potiče?


Batat (lat. Ipomoea batatas ) je tropska biljka. Potiče iz Latinske Amerike, otkuda se proširio po tropskim područjima širom sveta. Batat su poznavali i uzgajali još drevni narodi poput Inka u Peruu, Maja u Meksiku te Maori na Novom Zelandu. U tropskim je uslovima batat višegodišnja biljka. Međutim, u poljoprivredi se batat uzgaja kao jednogodišnja kultura . Osim u tropskim područjima, uzgoj batata je moguć i u umerenijim klimatskim uslovima, kakve na primer imamo i mi. U tom se slučaju batat razmnožava korenovim izdancima, jer seme ne uspeva dozreti.


Batat - opis biljke

Batat ili slatki krompir je biljka iz porodice slakova , što se najbolje ogleda tokom cvetanja. Cvetovi batata su prečnika 3 - 4 cm, dok boje variraju od svetlo ljubičaste, nežno ružičaste do crvenkaste. Plod je oblika tobolca te sadrži do 4 semenke. Stabljika je vreža, dužine od 60 cm pa sve do 5 metara. Listovi su srcoliki i glatki. Koren može dostići do 2 metra u dubinu, ali se većina upijajućeg korenja smešta do 30 cm ispod površine tla. Deo batata koji koristimo u ishrani je zapravo njegov zadebljali koren . Jedna biljka može razviti od 4 do čak 18 takvih zadebljalih korenova, pojedinačne mase 100-500 g (izuzetno i preko 1 kg). Zbog oblika ih ponekad nazivamo "gomoljima", iako po svojoj anatomiji to ustvari nisu.


Klima i podneblje

Budući da je batat tropska biljka, odgovara mu toplota i vlaga, a ne podnosi mraz. Stoga je uzgoj batata moguć i u umerenoj klimi, ali samo u oblastima koja zadovoljavaju sledeće preduslove:

Najmanje 4 meseca perioda bez mraza. Tokom tog perioda, dnevne temperature trebaju biti 21-25 stepeni, dok se noćne ne bi smele spuštati ispod 12 stepeni.

Temperature ispod 15, ali i veće od 30 stepeni ometaju razvoj biljke i smanjuju prinose. Pad temperature ispod 10 stepeni već može dovesti do unutrašnjih oštećenja biljke te čak i do njena propadanja.



Odabir tla

Batat će najbolje uspeti na lakšim , dobro dreniranim terenima. Iako batat voli vlagu, zadržavanje vode bi moglo naštetiti korenu. Idealna pH vrednost za uzgoj batata je između 5,5 i 6,5, što znači da tlo treba biti blago kiselo.



Batat i navodnjavanje

Za pravilan razvoj batata potrebno je približno 25 mm vode nedeljno. U sušnim periodima je stoga navodnjavanje nužno za ostvarivanje planiranog prinosa.



Uzgoj batata od korenovih izdanaka


U tropima se batat može uzgojiti iz semena. U našim klimatskim uslovima batat cveta tek u jesen, te plodovi sa semenkama ne uspevaju dozreti. Stoga se batat kod nas uzgaja iz rasada dobijenih iz izdanaka korena.



Proizvodnja rasada batata

Resad batata se dobija tako da se sitniji i zdravi korenovi posade u toplo i vlažno tlo, u zaštićenom prostoru i kontrolisanim uslovima. Na jednom kvadratnom metru može se rasporediti do 100 korenova, tako da se međusobno ne dotiču. Pokrivaju se sa otprilike 4 zemlje ili treseta (zavisno o početnoj kiselosti tla). Temperatura tla treba biti od 25 do 30 stepeni Celzijusovih. Nakon što isteraju izbojci, potrebno je paziti da temperatura ne prelazi 30 stepeni. U tim će uslovima izbojci postići optimalnu debljinu. Prvi izbojci spremni su za presađivanje za 4 - 6 nedelja . Do tada postižu dužinu od 15 - 25 cm . Nakon otkidanja, na biljci teraju sledeći izbojci. Svaki posađeni koren može dati više rasada, ponekad čak i do 9. Tako se i sadnja odvija u više navrata, odnosno kako se razvijaju nove generacije izbojaka.



Uzgoj rasada batata u kućnim uslovima

Ukoliko trebate tek manji broj sadnica za sopstveni vrt, pokušajte da ih uzgojiti kod kuće. Trebaće vam manji, dobro zagrejani prostor (25 - 30 stepeni) sa dosta vlage (oko 90%). Neoštećeni i zdravi koreni batata postavljaju se horizontalno u plitku gajbu ili neku drugu prikladnu posudu. Na dno se stavlja zemlja ili supstrat (namenski za uzgoj povrća), a korenovi batata trebaju biti ukopani do pola. Zemlja ili supstrat se mora redovno zalivati. Nakon 2-4 nedelje počinju izbijati izbojci. Kada narastu do otprilike 10 cm, iščupaju se iz korena te se stavljaju (pikiraju) u pripremljene tegle ili kontejnere na ukorenjivanje (tu se takođe preporučuje upotreba supstrata). Nakon otprilike 2 nedelje rasad je spreman za sadnju u bašti - naravno, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju.



Uzgoj rasada batata u vodi


Druga opcija je uzgoj rasada batata u vodi. Zdrave korene batata pažljivo operite te ih postavite u posudu s vodom, tako da budu uronjeni do pola. Možete staviti nekoliko u jednu činiju ili po jedan batat u čašu ili teglu. Kako se korenovi ne bi pomerali u vodi, pomozite si čačkalicama. I u ovom slučaju trebaće vam toplota, pa posudu sa batatima postavite na osunčanu prozorsku dasku ili na radijator. Nakon 2 - 3 nedelje na vrhu će se pojaviti izbojci. Kada narastu 10-ak centimetara, pažljivo ih iščupajte (odvrnite) od korena. Nakon toga ih stavite u plitku posudu sa vodom, najbolje svaki izbojak zasebno. Važno je da stabljika rasada bude do pola uronjena u vodu, a listovi trebaju visiti preko ivice posude. Kroz nekoliko dana razviće se korenje. Kada je korenje dugo 2 - 3 cm, rasad je spreman za sadnju na otvorenom.

Važno: kod uzgoja rasada batata u vodi, potrebno je vodu održavati svežom, odnosno prema potrebi je menjati!


Sadnja batata

Batat se sadi kada više ne postoji opasnost od mrazeva. Temperatura tla za sadnju treba da bude viša od 18 stepeni. Šta je temperatura viša, rasad će se brže ukoreniti, ovakve temperature u kontinentalnim uslovima postižu se najčešće do sredine maja. Batat se sadi na dubinu 5-10 cm, a pritom treba nastojati da barem 2 do 3 nodija (čvora) bude u tlu. Razmak između redova je uobičajeno 1-1,2 metra, a u redu između biljaka 30 do 50 cm. Neki autori preporučuju da se gredice uzdignu i prekriju crnom folijom . Ispod folije se brže postižu uslovi povoljni za rast batata, što na posletku dovodi do boljeg prinosa.



Priprema i obrada zemljišta, uklanjanje korova


U jesen se tlo treba preorati do 40 cm dubine. U proleće pre sadnje se brazda zatvara te se pripremaju gredice i, prema potrebi, postavlja malč. U tu svrhu se može koristiti već spomenuta PE folija. Nakon postavljanja folije biće potrebno izbušiti rupe na određenim razmacima. U sušnim se područjima istovremeno postavlja i sistem za navodnjavanje. Ako nije postavljena folija, plitka se obrada između redova primenjuje odmah na početku uzgoja. Naime, tokom vegetacije, nadzemni delovi biljke brzo će "premrežiti" redove i tako onemogućiti prolaz. Korovi koji se javljaju između folija uklanjaju se ručno pre početka vegetacije. Zbog osetljivosti korena, upotreba pesticida nije preporučljiva



Đubrenje

Batat će trebati manje đubriva od drugih povrtarskih kultura. Sastav i količina đubriva se može sa sigurnošću utvrditi tek nakon hemijske analize tla. Uopšteno se može reći da batat treba manje azota (do cca 15%) i više kalijuma, a takvu formulaciju nalazimo u gnojivu NPK razmere 07:14:21.



Berba ili vađenje batata

Zadebljali koreni batata mogu se početi vaditi već 3 meseca nakon sadnje. Ipak, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, berbu je dobro odložiti. Koreni će tako postati krupniji, te će prinos biti veći. Zavisno o sorti i klimi, u našim uslovima berba batata odvija se od avgusta do oktobra, ali svakako pre prvih mrazeva. Ukoliko vas ipak iznenadi raniji jesenji mraz, ne brinite, još ništa nije izgubljeno. Korenovi su donekle zaštićeni pod zemljom pa ih samo treba što pre povaditi.

Uobičajena dužina batata za tržište je 15 - 20 cm, a preporučena masa od 150-400 g.

Smatra se da je batat tehnološki zreo kada iz prerezane vreže poteče beli sok. Međutim, koren postiže punu zrelost kada se na mestu njegova otkidanja više ne pojavljuje sok.



Dodatni saveti za vađenje batata

Nekoliko dana pre berbe dobro je pokositi nadzemni deo biljke. Na taj će način "krtole" razviti čvršću pokožicu, što će smanjiti mogućnost oštećenja prilikom vađenja i skladištenja

Batat se može vaditi ručno ili uz pomoć vadilice za krompir. Ukoliko je moguće, ipak je bolje primeniti prvu varijantu, jer će ljudske ruke prouzrokovati manje oštećenja








Skladištenje i pakovanje

Budući da tokom vađenja batat često trpi oštećenja, prvo je potrebno odvojiti zdrave od oštećenih plodova. Oštećene plodove bi bilo najbolje odmah iskoristiti. Ako to nije moguće, potrebno je preduzeti određene korake kako bi se ubrzalo zaceljivanje oštećenja, te sprečile infekcije i gubitak vlage. Netom izvađeni koreni se čuvaju 4 - 7 dana pri temperaturi 25-30 stepeni, uz relativne vlage od 85 - 90%. Ukoliko nemate mogućnost skladištenja u ovakvim uslovima, alternativno korene možete posložiti u veće gomile i pokriti ih biljnim pokrivačem 7 - 10 dana. Za pokrov je najbolje iskoristiti otkos nadzemnog dela biljke. Pre otpreme na tržište batat se ne treba prati, već se samo pažljivo otrese zemlja. Koreni su sortirane i pakuju u kartonske kutije, gajbice ili se slažu na plastične podloške i prekrivaju providnom folijom. U ovakvom ih obliku najčešće nalazimo u trgovačkim lancima, a masa pojedinačnog pakovanja je obično 500 - 1000 g.


Dugotrajno skladištenje

Zdrave korenove batata moguće je skladištiti do čak 7 meseci na temperaturi oko 15 stepeni, uz relativnu vlažnost vazduha od 85 - 90%. U takvim uslovima ipak treba računati na smanjenje početne mase do 6%, usled gubitka vlage i mogućih oboljenja.





Tekst preuzet sa http://zdravozdravo.blogspot.com/