Intezivan rast povrća tokom leta, psebno u razdoblju koje nam dolazi nalaže nam da biljkama osiguramo dovoljno vlage i hrane te da ih pravovremeno zaštitimo od bolesti i štetočina. Evo nekoliko saveta kako je to najbolje učiniti.

Povrtne kulture imaju plitak koren i za njihov normalan rast i razvoj potrebno im je osigurati potrebnu vlagu. Sporiji i kržljaviji rast, gubitak ukusa, svežine i hranjivosti plodova, sve su to pokazatelji manjka vlage. Da bi učinak zalivanja bio što bolji, pre svega moramo dobro poznavati potrebe povrtnih kultura za vodom, odnosno znati u kojoj fazi razvoja biljke troše više vode. Znači da nam zalivanje ne sme biti rutinski posao.


- Zalivanje ili orošavanje?

Paradajz i krastavci su kulture koje ne trebaju veće količine vode dok cvetaju, ali veće količine vode su im potrebne u vreme dozrevanja plodova. Kupusnjače najviše vlage trebaju početkom oblikovanja glavica, luk i beli luk najviše vode traže početkom i krajem vegetacije.

Bitno je poznavati kojim povrtnim kulturama odgovara vlažno tlo, a koje traže odgovarajuću vlažnost vazduha. Tikvice, krastavci, patlidžani, paprika i paradajz vole vlažno tlo i potrebno ih je natapati, dok je kupusnjačama potrebna vlaga vazduha i treba ih orošavati.

Kolike količine vode će biti potrebne za vaše biljke u povrtnjaku i koliko puta zalivati, svakako će zavisiti od položaja vašeg povrtnjaka, fizičkim svojstvima tla kao i njegovoj strukturi, sposobnosti manjeg ili većeg zadržavanja vlage, i svakako, od vrsta biljaka koje uzgajate. Poznavanje ovih podataka neizostavno je za uspešno zalivanje. Zalivanje je najbolje obavljati predveče, kada ostaje dovoljno vremena da zemlja dobro upije vodu a da se na taj način smanji njeno isparavanje, time se i štedi voda.

Povrtlari koji se bave ekološkim uzgojem povrća najviše praktikuju zalivanje predveče, jer oni to povezuju sa "udahom zemlje" koji je najaktivniji noću i svakako da kvaliteta zalivanja nije upitna.


- Zakidanje vrhova

Sprovođenjem ovog zahvata, pinciranja, kod krastavaca povećavamo brojnost manjih plodova koji su kao takvi pogodni za kiseljenje. Pinciranje kod krastavaca sprovodimo na sledeći način: kada se na glavnoj vreži razvije šesti-sedmi list, vrh ćemo skinuti iznad četvrtog-petog lista. Iz glavne vreže kasnije će se razviti nove postrane vreže kojima je isto potrebno otkinuti vrh, ali kada izraste na potrebnu dužinu.


- Folijarna prihrana

U sušnije doba godine, kada su biljke u fazi intenzivnog rasta i plodonošenja, smanjeno je usvajanje hraniva iz tla, pa je preporučljivo obavljati folijarnu (preko lista) prihranu tekućim đubrivima. Velikoj većini povrtnih kultura u razdoblju koje je pred nama trebamo osigurati veće količine mikrohraniva kao što su kalcijum, bor, gvožđe, a svakako ne smemo isključiti ni azot, fosfor i kalijum koje smo trebali omogućiti biljkama bar u osnovnom đubrenju ili pred kretanje biljke u vegetaciju.
U specijalizovanim trgovinama u ponudi su tekuća đubriva koja uz glavne makroelemente (N, P, K) sadrže i mikroelemente, kao i pojedinačna tekuća đubriva za folijarnu prihranu, a neka se mogu aplicirati i putem korena. Vrlo je važno kod svih tih đubriva pridržavati se priloženog uputstva i propisane koncentracije jer nije dobro ni manje ni više, nego onoliko koliko je propisano.


- Izbegavati sparine

Vreme primene (doba dana) jako je važno, što znači da folijarno prihranjivanje treba izbegavati za izrazitog vrućeg, sparnog i vetrovitog vremena. Voda koja se primenjuje za folijarnu prihranu trebala bi bar nekoliko sati odstajati u čistim spremnicima ili posudama pre prskanja kako ne bi došlo do neželjenih posledica, odnosno propadanja biljke (nipošto hladna voda, direktno iz slavine, na biljku koja je celi dan izložena suncu i visokim temperaturama). Najbolje bi bilo folijarno prihraniti biljke u ranim jutarnjim satima(5-7 sati ujutro).



Uklanjanje izbojaka

Pinciranje je jedna od mera nege u gajenju paradajza. Kako paradajz uzgajamo zbog velikih plodova, da bismo dobili takve plodove, ne smemo dopustiti da dođe do poleganja stabljike i da biljka poprimi grmolik rast, to ćemo izbeći pinciranjem. Zbog slabije prozračnosti, kod nepinciranog paradajz povećava se i opasnost od razvoja gljivičnih bolesti.Smatram da su mnogi od vas već započeli pinciranje, a za sve one koji to još nisu učinili ili ne znaju što je to pinciranje i kada ga sprovoditi, evo objašnjenja :

Kada se biljka počne razvijati, stalno se uklanjaju svi zaperci koji se pojavljuju iz pazuha listova, a nakon razvitka 3-5 cvetnih etaža otkida se vrh. Mladi izbojak uzmite prstima pri osnovi i otkinite ga. Zaperci se uklanjaju rukom, nožem ili makazama, pri čemu mesto reza treba biti što manje, kako bi se sprečila infekcija i razvoj uzročnika bolesti. Ako vam neki izbojak promakne i naraste, više ga ne kidajte, nego mu samo otkinite vrh.



Kalcijum za paradajz

Kod uzgoja paradajza i paprike često se javlja problem fiziološke neparazitske bolesti koja je prouzrokovana nedostatkom kalcijuma. Zbog nedostatka kalcijuma stanice na vrhu ploda počinju odumirati zbog nemogućnosti dotoka kalcijuma u ​​plod, što se pokazuje kao smeđe mrlje na plodu ili suva trulež vrha ploda. Primenom đubriva bogatog kalcijumom postiže se bolja skladišna sposobnost plodova, plodovi čvršći, otporniji na napad bolesti i štetočina. Osim paradajza i paprike, i drugo plodovito povrće treba prihranjivati đubrivima sa kalcijumom.



Bez bora zakržljali plod

Bor pozitivno deluje na oplodnju i pravilan rast ploda. Velike zahteve za borom imaju karfiol, grašak, paradajz, sve repe. Nedostaci bora kod karfiola se manifestuju šupljinom u stabljici, a na cvatu se pojavljuju vodenaste pege koje posle poprime smeđu boju. Kod paradajza plodovi su deformisani sa smeđim nekrozama. Grašak vene, lišće i vitice su dosta slabe, mahune sitne i deformisane.



Gvožđe za blitvu

Simptomi nedostatka gvožđa pojavljuju se kao hloroza, žućenje listova. Glavne žile su zelene, a tkivo između njih žuti. Na nedostatak gvožđa posebno su osetljivi cvekla, spanać, karfiol, paradajz, brokoli, blitva i pasulj.







N. Krivošić, dipl. ing. agr.