Pepelnica, plamenjača, rđa, čađavost, siva plesan, pegavost lišća - saznajte kako prepoznati ova oboljenja te kako zaštititi biljke na prirodan način.



PEPELNICA

Pepelnica se naziva još i metljika i lug . Reč je o gljivičnom oboljenju koje uzrokuje prevremeno sušenje biljaka. Za pepelnicu je karakterističan pepeljasti sloj na listovima, a kod vinove loze i na bobicama. Pepelnica pogoduje sunčano i toplo vreme te povišen nivo vlage u vazduhu. S druge strane, kiša pomaže spiranje spora sa napadnutih delova biljke. Pepelnica najčešće napada vinovu lozu , ali i razno povrće, voće i cveće. Najugroženije su jabuke, jagode, lubenice, dinje, tikvice, grašak, krastavac i ruže.


Pepelnica - preventiva

Prevencija počinje pravilnim odabirom sorti voća i povrća. Pre kupovine raspitajte se o otpornosti pojedinih sorti na pepelnicu. Hemijska analiza tla pre đubrenja omogućiće vam pravilnu procenu potrebne količine đubriva. Naime, prekomerno đubrenje učiniće biljku osetljivijom na ovo oboljenje.


Prirodna sredstva za zaštitu bilja od pepelnice

Preventivno se koriste čaj od preslice te čaj od belog luka , kojima se povremeno prskaju ugrožene kulture. Na taj način biljke jačaju prirodnu otpornost na razna oboljenja, uključujući i pepelnicu. U slučaju napada, obolele delove biljke treba odmah ukloniti kako bi se sprečilo širenje, a nakon toga prskati rastvorom sumpora i kalijumovog sapuna . U slučaju jačeg napada na većoj površini, ipak ćete morati da pribegne agresivnijim hemijskim sredstvima.



PLAMENjAČA ILI PERONOSPORA

Plamenjača je glivično oboljenje biljaka, najčešće vinove loze . Prepoznaje se po žućkastim do smeđim mrljama na gornjoj strani listova te brašnastoj naslazi na donjoj strani listova. Osim vinove loze, plamenjača može napasti i druge kulture, a najugroženije su kupusnjače, salata, spanać, luk, praziluk, krompir, paradajz i pirinač. Plamenjači odgovara umerena temperatura i vlaga.

Prevencija plamenjače

Biranje otporne sorte , sadnja na prozračnom mestu te dovoljno rastresito tlo doprineće zaštiti biljaka od napada ove bolesti. Pažljivo praćenje razvoja biljke omogućiće vam pravovremeno uočavanje i uništavanje obolelih delova, odnosno sprečavanje dalje zaraze.


Prirodna sredstva za zaštitu bilja od plamenjače

Prirodna sredstva biće delotvorna samo u prevenciji plamenjače! Kako bi ste ojačali otpornost biljke, tlo zalivajte tečnim đubrivom od koprive , a listove prskati čajem od preslice .




RĐA

Samo ime ovog gljivičnog oboljenja govori o izgledu obolelih biljaka. Naime, na listovima se pojavljuju rđave nakupine spora . Razvoju i širenju rđe doprinosi zadržavanje vlage na listovima, stoga budite oprezni kod navodnjavanja prskanjem! Rđi takođe pogoduje kiša i sena. Napadnuto lišće otpada, a biljka ogoljava. Rđa najčešće napada ribizle, pasulj, slez, ruže i celer.


Prevencija rđe

Otporne sorte i zdrave sadnice su prvi korak u prevenciji rđe. Za sadnju birajte osunčana mesta . Uzgajate li ribizle, razmislite o sadnji pravoga pelina uz grmove ribizle. Pelin će, u maniru izvrsnih dobrosusedskih odnosa, zaštititi ribizle od napada ovog neprijatelja.


Prirodne metode zaštite od rđe

Preventivno biljke prskajte čajem od vratića ili supom od preslice . Ukoliko primetite rđu, obolelo lišće odmah uklonite i uništite, a potom češće ponavljajte prskanje preslicom. Za rđu ribizle koristite nerazređeno tečno đubrivo od pelina .




ČAĐAVOST

Čađavost se prepoznaje po nepravilnim tamnosmeđim pegama na listovima. Radi se ogljivičnom oboljenju koje izaziva pojačano opadanje lišća. Gljivice su privučene izmetom lisnih vaši te se stoga preventiva čađavosti pre svega odnosi na pravovremenu odbranu od lisnih vaši! Čađavost ugrožava ruže , voćke te sve biljke na kojima se pojave lisne vaši.









Prirodne metode odbrane od čađavosti

Između ruža možete posaditi beli luk , koji je prirodni fungicid. Preventivno se primenjuje prskanje čajem od preslice ili posipanje kamenim brašnom . Tokom napada čađavosti, bolesne listove treba što pre ukloniti i uništiti, a biljke više puta u kratko vreme tretirati istim sredstvima koje ste koristili u preventivi.



SIVA PLESAN

Ako na listovima i plodovima svojih biljaka uočite sive naslage , smeđe-crvene pege i odumiranje napadnutog tkiva, znajte da imate problem sa sivom plesni. Posebno ugrožene biljke su vinova loza, jagode, maline, paradajza, krastavac, salata, lale, narcisi, ljiljani, ciklame i gladiole.


Kako sprečiti sivu plesan?

Siva plesan se još naziva i " štetočinom slabe biljke ". Stoga se preventivne mere odnose na izbor zdravih sorti te optimalnu negu biljke . Tlo treba redovno obrađivati, plastenik prozračivati te izbeći prekomerno đubrenje. Tekuće đubrivo od koprive i preslice koristite za zalivanje tla oko biljaka, a supu od preslice za prskanje lišća. S druge strane, kada govorimo o sivoj plesni u vinogradima, ona se ponekad naziva " bolešću dobrih vinograda ". To znači da se češće pojavljuje u dobro negovanim i obilno đubrenim vinogradima. Preventivne mere u vinogradu obuhvataju proređivanje listova , uklanjanje zaperaka te umerena đubrenje . Osim toga, vinograde treba saditi u smeru duvanja dominantnih vetrova, suzbijati grožđane moljce te odabrati sorte rastresitog grozda , koje su otpornije na ovo oboljenje. Jagodi i malini će goditi malčiranje. Gde je moguće, dobro je posaditi beli luk kao međukulturu. Kada se bolest pojavi, jedino rešenje je brzo uklanjanje i uništavanje obolelih delova biljke te spasavanje onoga što je ostalo.



PEGAVOST LIŠĆA

Pegavost mogu prouzrokovati gljivice ili bakterije . Napadnuto lišće često odumire. Pegavost najčešće napada jagode, celer, grašak, praziluk, krastavce i pasulj.


Kako sprečiti pegavost lišća

Ključna preventivna mera je upotreba zdravog semenskog materijala i odabir manje osetljive sorte . Ako ste primetili zarazu, obolele delove odmah uklonite i uništite, a biljke tri nedelje uzastopno prskati čajem od preslice.




Tekst preuzet sa http://zdravozdravo.blogspot.com/