Vrlo sitni trešnjoliki kultivari razvijaju plodove mase 10 do 15g, dok su nešto krupniji mase do 30g. Zreli plod može biti crvene, crveno-narandžaste i žute boje. Plodovi trešnjolikog paradajza sadrže znatno više suve materije (čak i više od 10%) i rastvorljive suve materije od krupnih plodova, što znači da imaju veću hranljivu vrednost. Zbog povoljnijeg odnosa šećera i kiselina, aromatičnijeg su ukusa i slađi.

U gajenju paradajza na otvorenom, rast i razvoj je ograničen temperaturama, te količinom vode i dostupnim hranivima. Ako su nakon sadnje temperature oko 10 °C ili niže tokom nekoliko dana, dolazi do zaustavljanja rasta i žućenja listova. Optimalne dnevne temperature za rast i razvoj paradajza su 20 do 25 °C te 13 do 17 °C noćne, uz relativnu vlažnost vazduha između 60 i 70%.

Visoke temperature tokom letnjeg perioda, praćene niskom relativnom vlagom vazduha mogu uzrokovati opadanje cvetova, jer je pri temperaturi iznad 30 °C smanjena klijavost polena. Natapanje (zalivanje) se provodi, zavisno o tipu tla i temperaturama, svakih 2-5 dana. Cilj je održavati vlažnost zemljišta na 60 do 70% poljskog vodnog kapaciteta (PVK) tokom vegetativnog rasta i na oko 80% PVK tokom plodonošenja. Obroci navodnjavanja u početku iznose 10 do 15 l/m2, a u punoj vegetaciji 20 do 25 l/m2. Pomoću sistema za navodnjavanje kapanjem sprovodi se i fertirigacija, odnosno prihrana vodotopivim đubrivima. Paradajz se lako ukorenjuje, a na delu stabljike u tlu i uz tlo brzo razvije adventivno korenje te se sadi nešto dublje nego no što je bila u kontejneru. Sadi se rasad uzgojen u grejanim zaštićenim prostorima, s razvijenih 6 do 8 pravih listova i vidljivim zametkom cvata.

Za visoke (indeterminantne) kultivare potrebno je obezbediti podršku. U uzgoju visokih kultivara kao potpora se koriste drveni kolci za svaku biljku ili između kolaca razmaknutih 3 do 4 m napinju 2-3 reda žice. Može se postaviti samo jedan red žice na predviđenoj visini paradajza, na koju se biljke vežu vezivom koje se postepeno zavija oko biljke.



Stabljika paradajza raste u debljinu i do prečnika 2,5 cm, što se mora uzeti u obzir pri vezivanju. Zbog nege useva i višekratne berbe razmak redova je 80-100 cm, a razmak u redu varira u zavisnosti od bujnosti kultivara (30 do 40 cm rani i 50 do 70 cm kasniji kultivari).

U povoljnim uslovima paradajz ima bujan vegetativni rast i nakon sadnje brzo razvija postrane grane (zaperke) u pazuhu razvijenih listova. Kod visokih kultivara zaperci se odstranjuju rukom, nožem ili makazama kad narastu do 5 cm, što se naziva pinciranje. Ako se pinciranje ne sprovodi na vreme bujan vegetativni rast utiče na smanjeno zametanje plodova i krupnoću plodova. Poželjno je odstraniti i donje listove (do prvog grozda), koji su počeli da žute i gube funkciju a mogu biti zaraženi gljivičnim bolestima. S druge strane, ako plodovi nisu dobro zaštićeni lišćem mogu se pojaviti ožegotine izazvane intenzivnim sunčevim zračenjem. Oko 30 do 40 dana pre planiranog završetka berbe može se sprovesti zakidanje vrhova, pri čemu se iznad zadnjeg grozda ostave tri lista, a vrh se odstrani. Svrha ove mere je ubrzavanje dozrevanja i povećanje krupnoće plodova.

Trešnjoliki paradajz se bere pojedinačno ili u grozdu. Pojedinačni plodovi beru se sa čaškom i delom stapke ploda, najčešće dva puta nedeljno. Ako se bere ceo grozd, tada se u njemu nalaze plodovi različitog stepena zrelosti. Manje zreli plodovi mogu dozreti i nakon berbe kroz nekoliko dana na sobnoj temperaturi.

U poljoprivrednim apotekama se svakog proleća može naći seme niza odomaćenih sorti trešnjolikog paradajza crvene ili žute boje ploda različitog porekla, najčešće iz Italije. Osim toga, zastupnici stranih semenskih kuća nude niz hibridnih kultivara, od kojih je nekoliko opisano u nastavku.



Najrasprostranjeniji hibrid "čeri" paradajz u regionu, kog odlikuje snažan vegetativni porast i otvoren habitus sa relativno kratkim internodijama. Plodovi su težine od 15 do 20 g, okrugli izuzetnog ukusa, odličnog kvaliteta i čvrstoće. Biljku karakteriše konstantno i ujednačeno dozrevanje u svim proizvodnim uslovima. Plodovi prosečne mase oko 16g su intenzivno crveni, ujednačeni, izuzetne arome i ukusa, nisu podložni pucanju. Vrhunski čeri hibrid je prilagodljiv na različite klimatske uslove. Prvenstveno za uzgoj u zaštićenom prostoru, izvrstan i u hidroponskoj proizvodnji. Vrlo čvrsta i snažna biljka, lagana za održavanje. Za berbu u grozdovima. Zbog izvrsne čvrstoće plodovi mogu stajati na biljci duže razdoblje. Rani hibrid mini paradajza koji ima snažan, vitalni porast i formira duge cvetne grane. Okrugli, ujednačeni plodovi nisu podložni pucanju, izvrsne su arome i ukusa. Prosečna masa ploda iznosi od 10 do 15 g. Ovaj tip "cherri" paradajza otporan je na bolesti poput Tomato mosaic virus (ToMV), fuzarijsko venuće (Fusarium oxysp. f.sp. lycopersici) i druge. Visoki rani kultivar trešnjolikog paradajza. Plodovi su tamnocrvene boje, mase od 18 do 25 g. Preporučena gustina sklopa iznosi 3 biljke / m2. Otporan je i tolerantan na najvažnije bolesti.


dr. sc. Božidar Benko


Tekst preuzet sa http://www.gospodarski.hr/