Kišno i hladno razdoblje koje je nakratko zaustavilo redovne baštenske poslove, napokon je iza nas. Pred nama su topli dani sa mnogo akcije, posebno u povrtnjaku. Paradajz, paprike i tikvice sada možemo bez straha posaditi na otvoreno i prepustiti ih blagotvornom delovanju sunca. Naravno, to će povrće uskoro trebati i sve više vode, kako bi se uspešno razvilo i stvorilo zdrave, sočne plodove.

U tom periodu organskim baštovanima intenzivno je potreban malč. Za one koji ne znaju, malč ili nastor, zapravo je sloj osušenih biljaka koje stavljamo na površinu gredica kako bi smo sprečili sušenje površinskog sloja tla.


Čak i baštovani koji ne malčiraju svoje gredice dobro znaju da je tlo ispod posude sa cvećem uvek tamnije boje i vlažnije od onoga koje je izloženo suncu. Na isti način deluje i malč kada njime pokrivamo površinu gredice. On sprečava vlagu da isparava u atmosferu, pa zbog toga biljke ne moramo zalivati tako često kao one koje rastu na gredicama koje su neprestano izložene suncu. Osim toga, tama koju stvara biljni pokrov bitno otežava klijanje korova, pa zato vrtove pod malčem ne moramo ni pleviti tako često. To su najvažnije prednosti malča, no nisu i jedine. Budući da je sastavljen od biljnog materijala, s vremenom se razgrađuje, pretvara u kompost i tako povećava plodnost tla.

Travu koju smo ostavili na suncu treba povremeno preokrenuti vilama


Sitno iseckani delovi trave najidealniji su materijal za malč jer se vrlo brzo razgrađuju

Za malčiranje, odnosno nastiranje gredica koriste se razni biljni materijali, zavisno od toga šta nam je pri ruci. U praksi to znači da gotovo sve može biti malč; balirana slama koja je ostala nakon žetve žitarica, seno koje dobijamo košnjom livada, delovi biljaka zaostali nakon čišćenja ili berbe, pa čak i korovi ako se nisu osemenili. Ipak, zbog jednostavnosti upotrebe, slama i seno koriste se najčešće. U poslednje vreme nude ih čak i baštenski centri, ali za sada po previsokim cenama. No ako ne trebamo mnogo malča, i ako želimo biti maksimalno ekonomični u uzgoju, tada i običan travnjak ispred kuće može biti odličan izvor malča.




Malč od suve trave stavlja se u sloju od nekoliko cm

Mnogi baštovani za košenje trave koriste motorne kosilice s korpom koja automatski skuplja ostatke trave. Na žalost, ta se trava najčešće baca, iako bi bilo mnogo bolje iskoristiti je za kompost ili, još bolje, za malč. U tom slučaju travu iz korpe trebalo bi nakon kosidbe razbacati na deo terena i ostaviti da se dobro osuši na suncu. Budući da se delovi trave lako slepe i vrlo brzo počinju da trule, važno je da ih povremeno prozračimo. U tu svrhu nabolje je koristiti obične vile i jednostavno okrenuti vlažne delove trave prema suncu. Ako su dani topli i nema kiše, sitno iseckani




Kornelija Benjovski Šoštarić


Tekst preuzet sa http://domivrt.vecernji.hr/