Pol Alfri sa projekta “Balkan Ekologija” podelio je sa nama svoje znanje i iskustvo kako on gaji i koristi sopstveni malč.

Uzgajanje sopstvenog malča za mene je dugo bio cilj. U rasadniku i bašti, mi baštovani koristimo malč u velikoj meri, trenutno ja nemam problem sa nabavkom slame za svoj malč, ali ako ili kada dođe do situacije da farmeri počnu da koriste sopstvenu slamu za poboljšanje svog zemljišta (što postaje sve češća praksa), moraću da proizvodnju sopstvenog malča podignem na viši nivo. Trenutno, imam dovoljno malča za održavanje višegodišnjih leja i za oko 10% jednogodišnjih leja, ali za 90% drugog jednogodišnjeg povrtarskog rasada, ja koristim kupljenu slamu.


Šta čini dobar biljni malč?

Moj idealni malč raste brzo, tolerantan je na sušu, minimalno konkurentan prema gajenim usevima, ne sadrži seme koje se lako širi, lak je za rukovanje, sečenje, na primer, nije bodljikav, trnovit, tvrd ili vlaknast i može da se razgradi relativno brzo (time se povratno vraćaju hraniva u zemljište). Ja sam generalno kategorizovao glavni izvor malča koji može da se proizvede u našoj bašti površine 1500m2.



Vodene biljke

Gajim indikatore vlažnih zemljišta kao što su vrste mačiji rep (Typha spp.), oštrica (Carex spp.) i rogoz (Juncus spp.) na obali u malom ribnjaku dimenzije (6x 3m) na peščanim bankovima dimenzije 1x 6m. Ribnjak/bara je takođe pogodna za rast rastavića- Ceratophyllum spp. Višegodišnja vodena biljka sa korenom uronjenim u vodu, a nadzemnim delom iznad površine vode. Ova biljka je odlična za malč, jer je bogata azotom, brzo raste i lako se pozicionira među ostalim biljkama. Biljke indikatori obezbeđuju dobar i slojevit malč, bogat ugljen dioksidom, što pomaže u smanjenju isparenja sa zemljanih leja, a u proleće ih ponovo sečem ukoliko se pojavi potreba za prezimljavanje beskičmenjaka. Vodene biljke su odličan izvor malča, jer nemaju problem sa klijanjem semena u odnosu na druge kopnene useve.




















Ukorenjene višegodišnje/dvogodišnje biljke

Duboko ukorenjene biljke imaju sposobnost da proizvedu dobru količinu biomase, zatim generalno su otporne na sušu i nisu veliki suparnici gajenim usevima. Pronašao sam autohtone vrste korova kao što je veliki čičak- Arctium lappa, koji su takođe korisni, ali u manjoj meri. Mada su dvogodišnje, ako pokosite ove biljke pre cvetanja, možete im produžiti život, a ujedno požnjeti dobru količinu biomase. Povremeno pustim ove biljke da cvetaju, tako da su tada atraktivnije za pčela u odnosu na druge insekte.

Gavez- Symphytum x uplandicum je klasičan primer duboko ukorenjenih malč biljaka. Imate biljke razbacane po bašti i biljke posađene na određenom parčetu bašte. Biljke zahtevaju navodnjavanje i razvijaju dobro lišće samo ako rastu na plodnom zemljištu. Mokrenje po biljkama je poželjno.

Jerusalimska artičoka- Heliantus tuberosus- Čičoka, pretstavlja odličan izvor biomase. Za dobru berbu krtole najbolje je sačekati do kraja sezone, pre nego što se požanje/pokosi malč. Mi nikada ne potrošimo celokupnu količinu proizvedene krtole, ali smo otkrili da je ova krtola dobro prihvaćena od strane naših svinja, a takođe su odlican izvor sveže hrane u zimskoj ishrani naših zečeva.


Listovi velikog čička- Arctium lappa


Azotofiksatori- drveće i žbunje

Ove biljke zahtevaju dosta vremena za svoj razvoj, ali daju odličan doprinos/korist. Ja sam imao veoma dobre rezultate sa čestarom Caričino Drvo – Paulownia tomentosa, koja se u trećoj godini iseče, a nakon toga ponovo se razvija, odnosno regeneriše tri do četiri puta godišnje. Takođe, očekujem dobre rezultate sa Sivom Jovom- Alnus incana i Italijanskom Jovom- Alnus cordata. Izbegavam da koristim trnovito žbunje i drveće za svrhu azotofikasacije. Jednogodišnje orezivanje žbunova kao što su Jesenja maslina- Elaeagnus umbellate i Žutilovka- Cytisus scoparius, takođe, može obezbediti dobar kvalitet malča.


Travnjaci i pokrovni usevi

Jedan od mojih osnovnih izvora malča je košenje trave. On je odličan za saksijsko cveće ili za primenu malča na uskim mestima. Mešane travne vrste sadrže raznovrsniju kombinaciju minarelanih hraniva, jer travnjaci sadrže i leguminoze kao što je bela detelina- Trifolium repens, koja može obogatiti malč azotom. Ostaviti pokošenu travu na travnjaku je dobra ideja za očuvanje zdravlja travnjaka.




Jesenje opalo lišće i ostaci biljnih stabala

Godišnje opadanje lišća sa drveća i žbunja u našoj bašti daje veliki doprinos našem malču. Lišće može biti očišćeno sa staza, travnjaka i cvetnih bankova (jer može ugroziti rast na tim površinama) i može biti koncentrisano na mestima na kojima će od njega biti benefita, kao što je u dnu stabla/žbuna cne ribizle ili kupine.

Višegodišnje lekovite biljke kao što je matičnjak – Mellisa officinalis i menta/nana- Mentha sp. daje jednom godišnje osušene stabljike. Uvek je dobra ideja ako se ostaave šuplje stabljike nekih višegodišnnjih lekovitih biljaka, tokom zime na tlu, jer mogu poslužiti za polaganje jaja beskičmenjaka i za hibernaciju. Ako biljke nemaju šuplje stablo, one se mogu skratiti/orezati i iskoristiti za malč. Morač- Foenicum vulgare, može obezbediti veliku količinu biomase, mada stabljike nisu korisne za svaki organizam tokom zime. U povrtarskoj bašti, svi ostaci od useva nakon žetve, vraćaju se na površinu zemlje zbog reciklaže.



Foeniculum vulgare i druge višegodišnje biljke




















Orezivanje stabala

Orezivanje drveća, drvenastog žbunja i vinove loze, na male komade (5-10cm), može dati dobar malč u zreloj pošumljenoj bašti, sa dobro razvijenim gljivičnim zemljištem specijalizovanim za razlaganje lignifikovanog/odrvenelog biljnog materijala.


Živi malč

U delovima bašte gde se nalaze zrela stable (stara 5 godina i više), sam izostavio malč, već biljke koje pokrivaju zemljište smatram živim malčom. Otkrio sam da neke višegodišnje biljke formiraju dobar gust pokrivač u senci, kao što su puzava iva - Ajuga reptans, mrtva kopriva- Laminum maculatum, žednjak- Sedem spurium, zimzelen- Vinca minor i betonika- Stachys officinalis.



Lamium maculatum dobro se širi pod Morus alba-Dud


Povećanje proizvodnje malča

Da bi mogao da uzgajam potrebnu količinu malča koja bi bila dovoljna da obezbedi barijeru koja bi zadražavala vodu sprečavala rast korova za moje jednogodišnje leje i leje za rasad, svakako bi mi trebalo više prostora. Veliko močvarno područje bi bilo idelano, sa vodenim vrstama koje rastu brzo i čiji delovi koji nose seme ne bi stvarali problem pri upotrebi u zemljanim lejama. Ukoliko nemate pouzdano vodeno stanište, druga opcija za proizvodnju malča bez irigacije i đubrenja je verovatno trava.



Veliko hvala Ivani Trifković za prevod sa originala
http://www.permaculture.co.uk/articles/how-grow-your-own-mulch



Tekst preuzet sa http://permakulturasrbija.org/