Ko gleda u Mesec, ostaje obično praznih ruku. U organskom vrtu - to je obrnuto. Ko pogledom traži Mesec , ima prednost u rastu biljaka. Ta spoznaja nije nova. U vekovne seoske tradicije mnogih zemalja spada posmatranje Meseca prilikom setve . Pritom je uvek važno da li se radi o plodovima iznad ili ispod zemlje. Njihov ritam rasta je prema uverenju starih seoskih kalendara usko povezan sa rastućim i opadajućim Mesecom. To uzajamno delovanje između sila neba i zemlje opisao je Englez Tomas Tuser u svom priručniku za poljoprivrednike koji je izašao 1515. godine.


" Sej grašak i pasulj kad mesec opada, ko ih ranije seje, seje ih prerano, kako bi s planetama mirovali i rasli, uspevali i rodili u raskoši i mudrosti. "


Nakon što su ova stara seoska pravila neko vreme bila zaboravljena i gurnuta u carstvo praznoverja, baštovani i naučnici današnjih dana ponovo za njima posežu. Najpre je antropozof Marija Tun decenijama eksperimentisala sa setvom prema različitim mesečevim fazama. Pritom je posmatrala tok velikog noćnog sazvežđa kroz zodijačke znake. To je takozvana siderična putanja, rastući i opadajući Mesec. Tokom brojnih eksperimenata ustanovila je da postoji veza između rasta biljaka i položaja planeta u trenutku setve. To s praktičnog gledišta znači: ko seje ili sadi tačno u trenutku najpovoljnije konstelacije Meseca i zodijaka, može računati s bogatim prinosom. Takav mesečev baštovan iskorišćava kosmičke sile za svoj rad na zemlji.

Gospođa Tun podelila je biljke u vrtu prema četiri karakteristična obeležja : lisnate biljke, biljke koje donose plodove, korenaste biljke, biljke čiji se cvet koristi. Svaka od tih grupa dodeljena je sa tri zodijačka znaka:

- lisnate biljke: ribe, rak, škorpion
- biljke koje donose plodove: ovan, lav, strelac
- korenaste biljke: bik, devica, jarac
- biljke čiji se cvet koristi: blizanci, vaga, vodenjak


Kada se mesec nalazi u znaku ribe, treba sejati ili saditi lisnate biljke . One tada naročito dobro uspevaju jer ih podstiče povoljno kosmičko zračenje. One tada, u pravom smislu reči, stoje pod dobrom zvezdom. Budući da se Mesec zadržava samo dan do dva u nekom zodijačkom znaku, rokovi setve ove četiri grupa biljaka stalno se smenjuju.

U lisnate biljke ubrajaju se: salata, spanać,kupusnjače, začinsko bilje, praziluk, keleraba. U biljke koje donose plodove spadaju: krastavci, pasulj, paradajz, grašak, jagode, voće. U korenaste biljke ubrajaju se: šargarepa, celer, repa, cvekla, rotkvica, krompir. U biljke čiji se cvet koristi: svo cveće.

Važno je da se na dan najpovoljnije konstelacije zvezda, zemlja na gredici na kojoj će se saditi, još jednom prekopa i stavi u pokret. Tlo je tada u boljoj spremnosti prihvatiti kosmički impuls . Ko se ovom metodom želi pobliže baviti ili prema njoj raditi, mora nabaviti knjižicu Marije Tun "Dani za setvu". U toj su brošuri u obliku kalendara navedene mesečeve konstelacije zvezda i pripadajući rokovi za setvu. Štivo je obogaćeno iskustvima iz istraživanja Meseca .



Značajan uticaj kosmičkih konstelacija vidljiv je samo na bio-dinamički ili na organski obrađenom tlu. Konvencionalno obrađeni vrtovi očigledno ne reaguju na takve osetljive impulse.










Sa mnogo zdravog razuma Engleskinja Mej Brus (May E. Bruce) razvila je sopstveni recept za brzi kompost. Pritom je najvažniji preparat koji ubrzava razgradnju. Gospođa Brus ga je nazvala aktivatorom. Ta inekcija za kompost sastoji se od biljnog praha koji baštovani koji rade prema biološkim metodama i koji raspolažu iskustvom i senzibilitetom mogu jednostavno i sami napraviti. Prirodoljubiva Engleskinja učinila ga je dostupnim svim zainteresovanima.

Za proizvodnju je potrebno pre svega samoniklo bilje : kamilica, maslačak, odoljen, hajdučku travu, kopriva te kora hrasta lužnjaka.




Biljke možete sami skupiti ili ih uzgojiti u vrtu. Režu se pre podne, nakon što se osuši rosa, vežu u strukove i polagano suše na toplom, senovitom mestu. Potom lišće protrljate kroz fino sito, te dobijeni prah - od svake biljke zasebno čuvajte u teglama sa poklopcem. Hrapavu hrastovu koru usitnite na kuhinjskom rendetu i potom je prosejte. Na kraju pomešajte malo meda sa laktozom. Kap meda pomeša se sa ravno punom kašičicom laktoze dok ne nastane jednaka masa. Za mešavinu koju ćete držati u ostavi, pripremite sve sastojke u istoj razmeri: od svake biljke i mešavine meda i laktoze po jednu kašičicu. Sve temeljno promešajte u porculanskom avanu i čuvajte mešavinu u zatvorenoj tegli. Za upotrebu u vrtu umešajte u pola litre kišnice toliko pripremljene mešavine koliko stane na kovanicu od 1 din. Ulijte mešavinu u bocu, sve dobro promešajte i ostavite da stoji još 24 sata.

Sada možete pripremljeni kompost tretirati ovim biljnim aktivatorom. Motkom uokolo po kompostnoj hrpi izdubite duboke rupe u razmacima 30 do 60 cm. U svaki otvor nalijte 6 punih kašika biljne mase i sve začepite finom, suvom zemljom. Nakon te podsticajne inekcije kompost će se izrazito brzo i harmonično razgraditi.

Podrobnije uputstva za ovu metodu koju može isprobati svaki iskusni baštovan, potrebno je ipak potražiti u stručnoj literaturi. Biljni aktivator može se kao gotov proizvod kupiti i u prodavnicama pod nazivom Humofik-prah za brzi kompost.









Poljoprivrednik koji je svoja praktična iskustva provodio prirodnim vrtnim metodama, nakon što iza njega ostanu godine prakse, može napraviti i neke eksperimente koji prelaze okvire normalnih svakodnevnih navika. Učešće u takvim eksperimentima, je naravno dobrovoljno. Svako treba onako vrtlariti kako odgovara njegovom sasvim ličnom životnom osećaju.

Energije zemlje pokušao je ukrotiti jedan Amerikanac pomoću svog sistema pod nazivom Circle Gardening , vrtlarenje u krugovima. Džerald Langham (Derald G. Langham) uredio je sve svoje gredice u krugovima. Ivice su bili blago nasipane, u sredini je nastalo uleknuće. Sve kultivisane biljke trebale bi u takvom, gotovo magičnom krugu naročito dobro uspevati. Američki baštovan eksperimentator uveren je da okruglo uleknuće u svakoj gredici stvara vezu sa energetskim poljem Zemlje, "tako da i najtiši huk vetra koji okrzne rub kruga uzrokuje energetski vrtlog koji hrani biljke ". U teoriju kružnog vrta ubraja se i uverenje:

"Rast je energija koja se u spiralama kreće kroz žive biljke uz kruženje naizmeničnih brzina. Ideja kružnog vrta sastoji se u stvaranju energetskog sistema u saradnji sa Prirodom".



Na prvi pogled možda Vam se eksperimenti sa kosmičkim energijama mogu činiti kao besmislice. Mi, ljudi "prosvećenog" zapada nismo više naviknuti prepoznavati nevidljive sile kao realnost. One su daleko izvan našeg normalnog iskustvenog područja - ne zato jer ne postoje, već zato jer se s njima ne znamo ophoditi.




Renata Dragović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/