Za organskog baštovana zemljište je najvažniji aspekt bašte. Stvaranje i održavanje plodnog, zdravog zemljišta predstavljaju prioritet. I tekstura i struktura utiču na hemijski sastav zemljištva - bilo da je više kiselo ili više bazno. Od toga zavisi količina živog sveta u njemu i koje biljke će tu bolje uspevati.



Struktura zemljišta


Plodnost zemljišta nije samo pitanje količine hranljivih sastojaka koje ono sadrži - to je zbir svih karakteristika koje su neophodne za rast biljaka. Struktura zemljišta odnosno način na koji je sastavljeno - ima istu važnost. Na primer, masno zemljište puno gline može da bude bogato hranljivim sastojcima , ali na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suviše teško da bi korenje raslo na odgovarajući način. Jednostavnim poboljšanjem strukture - povećanjem količine vazduha u zemljištu putem dodavanja kabastih organskih materija - može da se stvori drastična razlika.

Posno, peskovito zemljište može da bude siromašno hranljivim sastojcima, ali jednostavnim obogaćivanjem sredstvima kao što je kompost od lišća koji povećava kapacitet zemljišta da zadrži hranljive sastojke i vodu, može da se postigne znatno poboljšanje.


Pokazatelji strukture zemljišta


Dobra struktura

- Korenje prodire duboko;
- Slatkast miris zemlje;
- Voda se ne zadržava dugo u rupama posle kiše;
- Zemlja se relativno lako kopa;
- Nema tvrde "table"- kompaktnog sloja - na površini;
- Ima puno kanala koje su prokopale gliste;
- Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su vlažni i kad su suvi.



Loša struktura

- Korenje je plitko;
- Miris je neprijatan;
- Voda se zadržava u rupama ili na površini (ili neposredno ispod nje) ili se oceđuje odmah;
- Zemljište je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo;
- Ima veoma malo glista;
- Gornji sloj je kompaktan;
- Površinski sloj nestaje kad je vlažan a kada se isuši pretvara se u koru.




Tipovi zemljišta


Postoje tri tipa čestica erodiranih stena koje čine zemljište: pesak, mulj i glina.

- Glina: Zemljište sa dominantim česticama gline uglavnom je gusto, lepljivo i teško se obrađuje. Sićušne čestice gline se zbijaju i ostavljaju malo prostora za vazduh.

- Pesakovito zemljište: Na drugom kraju skale, zemljište sa visokim sadržajem peska uglavnom je suvo. Relativno širok prostor između čestica prevelik je da bi zadržao vodu, zato se ona brzo povlači iz zemljišta, odnoseći sa sobom hranljive sastojke.

- Muljevito zemljište: Po karakteristikama je između gline i peskovitog.

- Tresetno zemljište: Nastaje u vlažnim, kiselim sredinama koje sprečavaju potpuno razlaganje organskih materija, kojima je bogato. Može da bude veoma kiselo i neplodno, ali i plodno i produktivno.

- Slano zemljište: Uglavnom je alkalno po sastavu i neplodno. Nastaje u suvoj klimi.


Svi tipovi zemljištva, osim tresetnog nastaju od stena. Različita veličina čestica, iako se nama one sve čine minijaturnim igra ključnu ulogu u teksturama zemljišta.



Mnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka, odnosno "makroelemenata" azot podstiče rast lišća i izdanaka dok je magnezijum važan za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lišće ima zelenu boju. Fosfor podstiče rast korenja, kalijum je od ključnog značaja za cvetanje, formiranje plodova i "učvršćivanje" rasta, povećanje otpornosti na štetočine bolesti i mraz.

Vrednost pH određuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom zemljištu hranljivi sastojci mogu da budu isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do nivoa kada postaju otrovni. Takođe pH vrednost utiče na raznovrsnost i aktivnost živog sveta u zemlji. Bolesti, poput krastavosti krompira imaju teže posledice u baznom zemljištu.


Kako ćete tretirati zemljište zavisi od njegovog tipa, prethodnog održavanja i onoga što raste - ili će rasti - na njemu.

Ako na primer za siromašno ocedito zemljište odaberete biljke koje vole sušu, njima neće biti potrebno mnogo nege. Livadu sa poljskim cvećem, kojoj treba zemljište sa niskim sadržajem hranljivih sastojaka, brzo će potisnuti druge vrste ako počnete da je đubrite.

Organski pristup brizi o zemljištu je kombinacija dobre hortikulturalne prakse i korišćenja kad je potrebno kabastih organskih materija kao što je kompost i životinjsko đubrivo uz dodatak organskih đubriva (prirodnih proizvoda životinjskog, biljnog i mineralnog porekla). Organski baštovani sledeći primer koji im daje priroda, recikliraju biljne i životinjske otpatke, hraneći na taj način zemljište a ne direktno biljke. Životinje koje žive u zemljištu razlažu organske materije. U tom procesu poboljšava se struktura zemljišta a hranljivi sastojci postaju dostupni biljkama.



Kabasti obogaćivači zemljišta

Kabaste organske materije budući da su organskog porekla, sadrže širok spektar osnovnih hranljivih sastojaka i mikroelemenata, za razliku od "instant" mineralnih đubriva sa ograničenim izborom brzo rastvorljivih hranljivih sastojaka - koji ničim ne doprinose živom svetu ili strukturi zemljišta. One mogu da se ukopavaju ili posipaju po zemlji u mešavini sa slamom ili lišćem. Biljke koje se hrane organski, manje su privlačne za štetočine i bolesti čijem suzbijanju pomaže organski kompost.



Izbegavanje zbijanja zemljišta

Do zbijanja dolazi kada se po zemljištu često hoda ili se obrađuje u vlažnim uslovima. To ćete izbeći tako što ćete praviti staze ili gajiti biljke u lejama koje su dovoljno uske da mogu da se obrađuju sa staza koje prolaze pored njih. I često korišćenje motokultivatora može da uzrokuje stvaranje zbijenog sloja ili "ploče" ispod površine zemljišta.



Kopanje i kultivisanje

Kopajte samo kad je potrebno ali ne previše često. Kopanje je neophodno da bi se razbilo tvrdo i zbijeno zemljište ali redovno kopanje ubrzava razlaganje organskih materija koje su suštinska komponenta dobrog zemljišta. Ovaj vid obrade takođe podstiče rast korova. Svaki put kad prevrnete zemlju na površinu izbacujete novu količinu semena korova koje će da proklija. Kopajte samo kada su uslovi dobri, naročito ako je zemljište u bašti jako. Ne bi trebalo da bude toliko vlažno da se lepi za ašov ni toliko suvo da morate da razbijate veliko grumenje. Sasvim je moguće održavati baštu bez redovnog obrađivanja.



Prekrivanje zemljišta

Redovno prekrivanje zemljišta organskim materijama koje ga obogaćuju učiniće čuda za strukturu njegovih najvažnijih, gornjih slojeva - tako da će seme koje klija i voda lakše prodirati u zemlju. Smese za prekrivanje izoluju zemljište od naglih promena temperature i vlažnosti. Zbog toga je važno da ne prekrivate suvo zemljište pre nego što se dobro natopi kišom. Sačekajte da se ono zagreje pre nego što prekrijete mlade biljke. Dodatna korist od prekrivanja jeste da suzbija rast korova i privlači bube, stonoge i druge prirodne neprijatelje štetočina.





Tekst preuzet sa http://www.centarzaprirodnumedicinu.com/