Konvencionalne tehnologije uzgoja, razvijene u doba zelene revolucije, podrazumevaju primenu intenzivne obrade zemljišta i genetike što rezultira postizanjem visokih prinosa. Međutim, negativni efekti na globalne klimatske promene, te ograničeni zemljišni resursi posebno u zemljama sa mnogoljudnom populacijom (Indija i Kina) nametnuli su razvoj novih ideja o alternativnim metodama uzgoja krompira bez obrade zemljišta, ili čak uzgoj na neplodnim zemljištima.


Uzgoj krompira bez obrade zemljišta poznat je još pod nazivom površinska sadnja krompira, francuski način sadnje, uzgoj krompira pod malčem, uzgoj krompira bez iskopavanja, sadnja na golo tlo, itd.

Za razliku od konvencionalnih zahvata obrade zemljišta poput oranja, pripreme za sadnju, sadnje, odgajanju i ogrtanje, ove nekonvencionalne metode podrazumevaju potupno izostavljanje navedenih zahvata na tlu. Izostavljanjem klasičnih mera obrade zemljišta postiže se značajna ušteda energije i doprinosi očuvanju životne sredine usled smanjene emisije CO2 u atmosferu.

Kod nas, prva iskustva sa primenom metode uzgoja krompira sadnjom na golo tlo pod malčem trulog sena navodi Krišković, 1989. U svojoj eksperimentalnoj proizvodnji primenjena je metoda uzgoja krompira pod malčem direktnom sadnjom krtola krompira na golo tlo bez ukopavanja. Nakon sadnje krtole su prekrivene sa 10 cm debelim slojem polutrulog sena i naknadno je dodat sloj od 15 cm sena. Pored toga sprovedena su i đubrenja gde je na prvi sloj polutrulog sena primenjeno 10 t/ha stajnjaka zajedno sa 1000 kg/ha NPK 7-14-21, na što je dodato još oko 15 cm polutrulog sena. Autor navodi da je prosečni prinos bez đubrenja iznosio 26 t/ha, a sa primenom đubriva je dobijen prinos od 33 t/ha. Navedeni prinosi krtola krompira znatno su veći od prosečnih prinosa. Prema navedenom iskustvu moguće nedoumice oko primene ove metode u uzgoju krompira su delom gotovo otklonjene. U drugim, uglavnom probnim primerima uzgoja krompira pod malčem postoje određene varijacije postupaka u pogledu načina sadnje, te vremena i načina primene malča i vrsta malča. Tako se navodi da je na tlu čija je površina zbijena ili zarasla korovom potrebno provesti plitku obradu tla (npr. frezanje) kako bi se uništili korovi i razrahlio površinski sloj tla, a po potrebi mogu se sprovesti mere đubrenja i navodnjavanja. Iskustva i primeri u svetu u uzgoju krompira alternativnim metodama sadnje krompira na tlo bez obrade primarno se odnose na uzgoj na manjim površinama (baštenski uzgoj) za vlastite potrebe, u permakulturi, kao i ekološkom uzgoju.

Danas je poznato više od 4000 sorti krompira, a po površinama u uzgoju krompir je četvrta kultura odmah iza pirinča, pšenice i kukuruza.



Osnovni zahtevi krompira prema tlu, klimatskim uslovima i tehnološkim rokovima u nekonvencionalnom uzgoju ostaju nepromenjeni u odnosu na konvencionalni uzgoj, te samo pod takvim uslovima možemo očekivati zadovoljavajuće rezultate u prinosu. Osnovna razlika je da se izostavljaju mere osnovne obrade zemljišta oranjem, priprema tla za sadnju te mere kultivacije (ogrtanje) i zaštite useva od korova. Navedeni zahvati kompenzuju se slojevitim polaganjem materijala za malčiranje. Malč u dovoljno debelom sloju, slojevito nanešen, obezbeđuje dobre uslove za normalan rast i razvoj biljaka krompira u uslovima bez tla uz zadržavanje dobrih uslova vlage, poželjnih nižih temperatura u zoni razvoja krtola, bez zemljišnih štetočina i stresa suše što omogućava stvaranje pravilnih, čistih krtola koje se mogu jednostavno ubrati bez iskopavanja i oštećenja. Malč takođe štiti gomolje od svetla, te se sprečava pojava zelenih krtola. Istovremeno, višeslojnim prekrivanjem malčem sprečava se rast korova. Razmatrajući dosadašnja iskustva iz eksperimentalne proizvodnje krompira u permakulturi, te uočenih dilema i rasprava na temu uzgoja krompira alternativnim metodama odvažio sam se dati sopstvenu modifikaciju metode uzgoja krompira pod malčem bez iskopavanja. U nastavku teksta navode se ključni postupci i redosled radnji kojima bi se trebalo postići znatno bolji uspeh u postizanju prinosa, pa možda i ekonomska opravdanost.


Verovatno je i logično pitanje da li ovakav način uzgoja ima ekonomsku isplativost obzirom na promene u tehnologiji uzgoja. Pored toga ostaje nedorečeno pitanje adekvatnog đubrenja i učinka na prinos kao i mogućnost mašinske berbe kombajnom pri uzgoju na velikim površinama. Primena ove metode smanjuje troškove ulaganja u zahvate obrade zemljišta i zaštite useva od korova, ali povećava troškove ljudskog rada kao i znatnih količina materijala za malčiranje. Isplativost ovakve proizvodnje je u glavnoj meri definisana količinom prinosa i ostvarivom cenom proizvedenog krompira u odnosu na troškove ulaganja.


Kod nas se uzgajalo ili se uzgaja čak oko 150 sorti, premda se navodi da je danas poznato oko 4000 sorti krompira. Proizvođači krompir najčešće razlikuju po boji pokožice (crveni i beli) ili prema boji mesa krtola (vailija, krem, žuti ili beli). Za nekonvencionalnu proizvodnju krompira načelno je moguće koristiti svaku sortu krompira. Međutim, svaki proizvođač bira sortu prema sopstvenom poimanju kvaliteta ili zahtevima koje sorta treba ispuniti npr. prinos, krupnoća, oblik i boja pokožice i mesa krtola, otprnost na bolesti i sušu kao i mogući zahtevi prema načinu spravljanja jela (pire, pomfrit, prženje, pečenje itd.). Pored svega posebnu pažnju pri odabiru sorte treba posvetiti svojstvu prirodne dormantnosti tj. sposobnost čuvanja u skladištu što je odlika sorte kao i uzgojnih mera. Tako se npr. srednje kasni i kasni punozrele krtole lakše i duže drže u dobrim uslovima skladištenja nego vrlo rani ili rani. Vrlo rane sorte se stoga preporučuje u uzgoju za mladi krompir ili kontinuiranu potrošnju s kraćim periodom čuvanja u skladištu. U sadnji kao i kod konvencionalnog uzgoja uvek treba koristiti sertifikovano seme.


Odabranu sortu krompira obavezno treba naklijati. Naklijavanjem se ubrzava nicanje, dobija se jednoličan rast svake biljke, postiže se 2-3 nedelje ranije dospeće za berbu te je moguće izdvojiti nezdrave i jalove (neklijavo) semenske krtole krompira. Pored toga naklijavanja se može utvrditi i fiziološka starost semenskih krtola. Naklijavanje se provodi pri temperaturi 10-15 oC u prozračnoj, svetloj prostoriji bez puno vlage. Naklijavanje ranih sorti treba započeti najmanje 3-4 nedelje odnosno kasnih sorti najmanje 5-6 nedelja pre sadnje u polje kako bi se razvile snažne klice veličine 0,5-1,5 cm. Nekoliko dana pre sadnje potrebno je naklijale gomolje izložiti direktnom dnevnom svetlu kako bi iznikle klice prestale s izduživanjem te ojačale i bile pogodne i za mašinsku sadnju na većim površinama.

Efekat tzv. "Kaljenja" klice može se postići i držanjem naklijalih krtola nekoliko dana pri temperaturi 8-10 °C. Ove mere su naročito važne za čuvanje naklijalih krtola kada su nepovoljni vremenski uslovi za sadnju u polju (kišni i hladan period) te je potrebno odložiti vreme sadnje.

Za naklijavanje i sadnju preporučuje se koristiti krtole prosečne mase 50- 60 g. Ukoliko su krupnije krtole može se sprovesti sečenje krtola. Sečenje krupnih krtola provodi se tako da se dobije podjednak broj okaca, a najmanje jedno živo okce iz kojeg će se naklijavanjem razviti zdrava i čvrsta klica. Prilikom sečenja krupnih semenskih krtola potrebno je razrezane delove nekoliko dana izložiti svetlu i sobnoj temperaturi 15-20 °C radi bržeg zaceljivanja rana. Nož za sečenje nakon svakog sečenja krtola treba dezinfikovati sredstavom za dezinfekciju npr. 30% formalin radi sprečavanja prenosa bolesti.



Umesto konvencionalne obrade tla oranjem i pripreme za sadnju površina tla se prekrije sa slojem od 5-8 cm malča (slama i / ili seno) za šta je potrebno oko 10 t/ha slame ili sena. Odnosno 100 kg/ 100m2. Za malč se može koristiti suva, sveža i neseckana slama i seno, a poželjnije je da se koristi vlažna, stara i seckana slama i seno. Vlažni stari i delimično truli malč materijal je pogodniji od svežeg i suvog materijala, jer predstavlja dobru podlogu za ukorenjivanje biljaka krompira, bolje upija i čuva vlagu, brže je podložan postupnoj mineralizaciji i otpuštanju hranljiva tokom vegetacije useva, te sprečava rast korova. Pored toga, vlažni malč nije podložan odnošenju vetrom i manje je pogodan za nastanjivanje miševa, voluharica i sl. Rasipanje slame ili sena sprovodi se ručno na manjim površinama ili na većim površinama mašinski rasipačem za stajnjak. Ako se nanosi sloj suvog malča tada je potrebno isti navlažiti s oko 20 m3/ha osoke ili vode kako bi se sprečilo odnošenje malča vetrom. Ako je površina tla zbijena ili obrasla korovskim vrstama posebno višegodišnjim potrebno je frezanjem obraditi površinski sloj tla uz prethodno dodavanje 20 t/ha zrelog stajskog đubriva. Na tako pripremljenu površinu potrebno je dodati i odgovarajuću količinu NPK đubriva pre prekrivanja tla tanjim slojem 5-8 cm malča u kojeg se sprovodi sadnja naklijalih krtola. Delimično obrađeno tlo omogućava dodavanje adekvatne količine đubriva koje koren pronalazi prorastanjima tankog sloja malča i ukorenjivanjem u tlu, a razvoj krtola nesmetano će se odvijati na površini malča bez kontakta sa tlom. U đubrenju se mogu koristiti, zavisno o načinu uzgoja, organska đubriva poput zrelog stajskog đubriva ili zrelog komposta, te mineralna đubriva. Količinu đubriva za primenu treba odrediti na osnovu analizom utvrđene rezerve hranljive u tlu.


Sadnju je moguće sprovesti ručno na manjim površinama (vrtovi) ili mašinski na standardni razmak 0,75 x 0,33 m na većim površinama. Pri takvoj gustini sklopa od oko 40.000 biljaka u proseku se utroši oko 2100 kg/ha semena. Sadnja se provodi 1-2 nedelje pre nego postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, a potrebno je da su temperature vazduha i tla 8-10 °C. Nakon sadnje sprovodi se prekrivanje krtola vlažnom seckanom slamom na debljinu od novih 10-15cm. Suva slama ili seno trebaju se zalivati s osokom ili vodom u količini 20-30 m3/ha. Vlaženjem malča stvaraju se povoljni uslovi za mineralizaciju slame odnosno sena što će osloboditi deo hraniva mineralizacijom, a sprečava se i odnošenje malča vetrom. Kao malč se može primeniti i sveže košena trava ili zrelo stajsko đubrivo u količini od 10 t/ha kako bi dodatno sprečili odnošenje malča vetrom, a pritom i osigurali dodatni izvori hranljiva potrebnih za rast i razvoj biljaka krompira. Istovremeno je moguće i primeniti potrebnu dopunsku količinu azotnih đubriva od oko 150 kg/ha KAN-a.



Nakon nicanja, kada biljke dostignu visinu od 15-20 cm potrebno je naneti novi sloj malča od seckanog sena i slame tako da se konačno dobije pokrov malča debljine od 20-30cm koji će dobro držati vlagu, održavati povoljnu temperaturu i obezbediti prostor za nesmetan razvoj pravilnih krtola u uslovima poput onih koji se postižu ogrtanje u konvencionalnom načinu uzgoja. Pored toga, uloga novog sloja malča je da spreči prodor svetla do novo razvijenih krtola te tako onemogući njihovo ozelenjavanje. Nakon malčiranja potrebno je prekrivene biljke osloboditi od malča kako bi nesmetano mogle dalje rasti i formirati snažne stabljike i listove koje će ubrzo zatvoriti redove i cvasti. U tom periodu dolazi do inicijalnog formiranja krtola na podzemnoj stabljici unutar malča. U narednom periodu rasta useva, tzv. intenzivna faza rasta krtola, izuzetno je kritičan za ostvarenje prinosa i kvaliteta krtola krompira. Vreme pojave ovog perioda uveliko će varirati zavisno o klimatskim faktorima, nadmorskoj visini, temperaturi, raspoloživoj vodi, odabranoj sorti i geografskom položaju. Naime, u tom periodu u idealnim uslovima snabdevenosti useva vodom, hranivima i optimalnom temperaturom tla od 16 °C i vazduha 25 °C može se dnevno povećati prinos krtola 750-1250 kg/ha. Svako smanjenje lisnog aparata i skraćenje dužine intenzivne proizvodnje asimilata te skraćenje vremena transporta asimilata u krtole rezultira padom prinosa i kvaliteta krtola. Stoga suša, visoke temperature, nedostatak i višak hraniva, oštećenje lisnog aparata od bolesti i štetočina rezultira padom prinosa i kvaliteta gomolja te daje prinos sa većim udelom sitnih krtola. Rast krtola od zametanja do pune razvijenosti može trajati različito zavisno o sorti tj. dospeću sorte, vremenu sadnje, fiziološkoj starosti krtola kao i klimatskim prilikama (vlaga i temperatura) te raspoloživosti hraniva. Rane sorte imaju kraće, a kasne sorte duže vreme rasta (nalivanja) krtola. Punu zrelost krtole postižu 1-2 nedelje nakon potpunog sušenja cime kada se završava rast krtola, šećeri se pretvaraju u rezervnu materiju skrob, a pokožica stvrdnjava i zadeblja. Nakon toga može se sprovesti berba zdravih, pravilnih krtola bez iskopavanja.



Obzirom da slojevi malča debljine 25- 30 cm predstavljaju mehaničku barijeru za prorastanje većine korovskih vrsta verovatno se neće trebati preduzimati mere zaštite od korova već je nužno pratiti pojavu bolesti i štetočina. U svrhu zaštite useva od štetočina potrebno je brižljivo paziti na pojavu odraslih jedinki, jaja i larvi krompirove zlatice (Leptinotarsa decimlineata). Na malim površinama i u eko-uzgoju treba odrasle jedinke krompirove zlatice ručno skupljati i fizički uništiti. Isto tako treba uništiti i uočena jajašca koja odrasla jedinka odlaže na naličju lista. Međutim, nakon pojave larvi narandžasto crvene boje nužno je primeniti dozvoljena zaštitna sredstava na istovetan način kao i u uslovima konvencionalnog uzgoja krompira odnosno primenom sredstava koja su dozvoljena u ekološkom uzgoju. Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu gljivičnih bolesti poput plamenjače ili paleži (Phitophora infestans) te koncentrične (crne) pegavosti (Alternaria solani). Ove gljivične bolesti najčešće se pojavljuju u vreme završetka intenzivnog rasta zametnutih krtola tj. nakon cvetanja, pa sve do berbe. Svaki gubitak lisne površine i oštećenje stabljike usled zaraze ovim gljivičnim bolestima zavisnosti od intenziteta i dužini trajanja, direktno se odražava na smanjnje prinosa i do 50%. Zaštita useva od bolesti podrazumeva primenu preventivnih mera, a po pojavi zaraze nužno je preduzeti i kurativne mere zaštite primenom konvencionalnih sredstava dozvoljenih u integrisanom uzgoju ili alternativnih mera koje se koristi u ekološkom uzgoju (npr. preparati na bazi bakra i dr.).




Milan Poljak prof. dr.sc.