Ako imamo dobru zemlju s puno humusa tada čim malo otopli i zemlja se ocedi možemo početi s radovima u vrtu. Najranije se mogu sejati rotkvice, šargarepa, peršun, luk iz semena, grašak, kao i lukovice i prolećni beli luk.

Za brže nicanje zemlju možemo prekriti malčem ispod kog tlo diše ili agrilom, jer kroz njega može prolaziti i kiša. Kulture koje možemo prve sejati su takođe i salata i blitva, a zatim ih pokriti agrilom ili napraviti niski tunel od leskovog pruća i plastike radi bržeg nicanja.











Na isti način možemo posejati rano zelje, kelj i kelerabu radi uzgoja rasada. Ipak ih je bolje posejati u sandučiće koje možemo neko vreme držati u kući, a kad u tim uslovima niknu iznosimo ih u plastenik. Možemo ih držati na nekom zaklonjenom toplom mestu, ali ih danju iznositi na sunčano mesto u zavetrini, a noću držati u zatvorenom prostoru.



Kod zeljarica je važno da nisu izložene previsokim temperaturama u kući, jer će se previše izdužiti. Male biljčice još u fazi kotiledona (prva dva listića) ili kad se pojavi treći listić, pikiramo (prvo presađivanje) u veće sandučiće ili u staklenik-plastenik, kako bi ojačale do presađivanja na stalno mesto gde će rasti do berbe.

Na ovaj način, za uzgoj rasada sejemo celer, te plodovite biljke, paradajz, papriku, patlidžan, krastavce, pa čak i mahunarke i kukuruz šećerac. Danas postoje kontejneri od stiropora ili plastike u kojima se svaka biljčica posebno uzgoji, pa ju je lako sa zemljom kasnije presaditi.

Sve ovo što čitate tek je zagrevanje za konkretne aktivnosti koje nas uskoro očekuju. Dolazi pravo proleće, topli dani i vreme aktivnog druženja s prirodom. Ne brinite, važna je vaša volja i spremnost da malo vremena i ljubavi posvetite svom povrtnjaku, a taj trud će vam se višestruko isplatiti.


Korišteni delovi saveta bloga
http://www.zlatananic.com/