POVRTNjAK:
U prvoj dekadi aprila bi trebalo završiti setvu luka, graška, šargarepe, salata i praziluka, ukoliko to već nije urađeno tokom marta. I dalje se rasađuju kupus, karfiol, keleraba i blitva. Ukoliko je potrebno može se okopati crni i beli luk.
U drugoj dekadi sadi se krompir, špargla, kukuruz šećerac, pasulj, cvekla i celer, a ovo je pravo vreme za direktnu setvu paradajza i paprike. Ovaj način setve ima određene prednosti, a to su smanjenje ulaganja u proizvodnju i razvijanje biljaka sa jakim korenovim sistemom što kasnije olakšava i smanjuje potrebu za navodnjavanjem. Direktnom setvom se najčešća proizvodi paradajz i paprika za indrustrijsku preradu ili preradu u domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu setvu na velikim površinama su niske, dok se za baštensku proizvodnju češće koriste visoke sorte.
U drugoj dekadi aprila se mogu već brati rotkvice, mladi luk, salate i spanać.
SETVA:
U aprilu je i vreme za setvu: suncorketa, lucerke, crvene deteline, kukuruza itd. Rokovi setve su različiti za ravničarske i brdsko-planinske krajeva, ipak druga polovina aprila je pravo vreme za setvu ovih biljaka. Pre setve potrebno je pokloniti pažnju pravilnoj obradi zemljišta i đubrenju, a kasnije (obično neposredno nakon setve, pre nicanja) i zaštiti od korova odgovarajućim herbicidima – najbolje prema savetu stručnjaka.
Pred kraj meseca na otvoreno se mogu posejati lubenice, dinje, krastavci i boranija. Trebalo bi voditi računa o pojavi kasnih mrazeva i ukoliko je potrebno izniklo povrće štititi od hladnoće pokrivanjem novinskom hartijom, folijom, slamom ili lišćem. Oni koji ne žele da rizikuju mogu sačekati maj koji je idalan za sadnju ovoga povrća.
VOĆNjAK:
Nakon završetka svih prolećnih radova, obavlja se površinska obrada zemljišta u voćnjacima, a ako je potrebno i đubrenje. Obavlaju se prolećna prskanja i sprovodi zaštita voćaka u cvetu od poznih mrazeva. Orezuju se kupine i maline. Obavlja se i prekalemljavanje voćnih stabala i divljaka, kao i đubrenje azotnim đubrivima. U brdsko-planinskim krajevima može se još raditi zimska rezidba i sadnja voćaka, a prema potrebi i zaštita cveta od kasnih prolećnih mrazeva.
Podižu se novi vinogradi. Kolje se postavlja u mladim vinogradima. Vrši se đubrenje azotnim đubrivima. Rezidba na zrelo završava. Čokote terba vezati, a isto tako krakove i lukove za naslon. Nastavlja se duboka obrada u redu i između redova. Prva plitka obrada između redaka i prvo prašenje u redu je, takođe, u ovom mesecu.
CVEĆE I TRAVNjACI:
Sada je idealno vreme da započnete veće radove u bašti i obavite pripreme za novu cvetnu sezonu.
Priprema:
Prvo što treba uraditi je da uklonite zimsku zaštitu sa biljaka. Ali, budite na oprezu i pratite noćne temperature. Ukoliko ste u jesen pravilno prekopali zemlju, sad će vam biti mnogo lakše jer je ona tokom zime dovoljno izmrzla i postala rastresitija.
Ukoliko to niste uradili u prethodnom mesecu, cvetne gredice i ostale površine očistite od otpalog lišća i grančica. Uklonite precvetale cvetove lala, narcisa i ostalog lukovičastog cveća. Listove ne uklanjajte nego sačekajte da se prirodno osuše, da bi lukovice sakupile dovoljno energije i cvetale sledeće prolećne sezone.
U proleće, kada se jutarnja temperatura ne spušta ispod 10 stepeni, počnite s hranjenjem višegodišnjeg cveća u bašti. Rukom odstranite suvo lišće i grančice i redovno pregledajte cveće jer je u ovom periodu osetljivo na bolesti. Pažljivim zagledanjem na vreme ćete uočiti da se biljka razbolela i možete blagovremeno da reagujete. Oštrim vrtlarskim makazama odrežite grančice koje izgledaju bolesno i zakržljalo, kao i one koje se međusobno ukrštaju.
Orežite žbunje i živu ogradu. U zavisnosti od vremena, orezivanje se obavlja sredinom ili krajem meseca. Žbunaste biljke koje su sada u cvetu (forzicija, japanska dunja...) orežite posle precvetavanja. Ukoliko je živa ograda ogoljena i sve ređa, drastično je orežite da biste joj vratilistari izgled. Vrh žive ograde skratite za 30 cm od željene visine, kao i jednu bočnu stranu. Kada se jedna orezana strana obnovi, onda orežite drugu. Posle orezivanja živu ogradu prihranite, zalijte i malčirajte.
SADNjA:
April je optimalno vreme za sadnju zimzelenih i žbunastih biljaka, kao i letnjih lukovica. Pripremite zemlju za sadnju i napravite gredice za novo letnje cveće. A u rasadnicima ili garden-centrima možete kupiti sadnice perena, ljubičica, dan i noć i rasade jednogodišnjih cvetnica. Takođe, april je mesec kada možete početi setvu na otvorenom prostoru. U dobro usitnjenoj zemlji napravite mali jarak i u njih položite seme cveća, prekrijte tankim slojem zemlje i pažljivo zalijte.
Krajem aprila kupite rasad jednogodišnjih vrsta i pelargonija koji ćete zasaditi u žardinjere i viseće korpe. San svakog baštovana je da u vrtu ima rododendron ili azaleje. Ove biljke teško uspevaju i traže dosta nege. Ukoliko ste ih kupili posadite ih do kraja aprila, da bi imale vremena da se ukorene do leta. Zasadite ih na senovito mesto. Na dno sadne jame obavezno dodajte posebnu zemlju za rododendrone (kisele reakcije). Ukoliko je vreme toplije, redovno ih zalivajte i orošavajte vodom bez krečnjaka, rano ujutru. Rododendrone i azaleje prihranite osmokotnim đubrivom za rododendrone.
Kraj aprila je pravo vreme za sadnju letnjih lukovica.
LUKOVICE:
Lukovice su grupa najatraktivnijih biljaka u svakoj bašti, a sad je pravo vreme da posadite letnje lukovice, poput prelepih gladiola. Da biste mogli da uživate u cvetovima gladiola od juna do septembra, zasadite ih krajem aprila. Gladiole treba saditi na mestu koje je sunčano i zaštićeno od vetra. Kada je reč o sađenju lukovica, opšte je pravilo da se one sade na dva do tri puta većoj dubini od visine same lukovice. Ove biljke možete saditi na najrazličitijim mestima, a najbolji efekat postići ćete ako ih posadite u grupe. Razmak na kom treba saditi lukovice zavisi od njihove veličine, pa tako manje postavite do pet centimetara razmaka, a veće od 15 do 25 centimetara. Sveže posađene lukovice zahtevaju stalnu vlagu zbog prilagođavanja korenja novoj sredini. Kada je reč o đubrenju i prihranjivanju lukovica, ono zavisi od mesta na kom ste ih posadili i kvaliteta zemljišta.
ĐUBRENjE:
Da se biljke ne bi sušile ili zaostajale u rastu, neophodna im je hrana. Ipak, ne treba dohranjivati sve biljke nego samo one kojima je to potrebno. Sveže presađene ili kupljene biljke ne dohranjujte dok se ne ukorene i ne priviknu na novo mesto. Ovaj posao treba raditi rano ujutro kada je dan oblačan i vlažan. Đubrivo obavezno dodajte u vlažnu zemlju jer đubrenje suve zemlje može da ošteti osetljive biljke. Ne zaboravite da prihranite jagodičasto voće, četinare, drveće, žbunove i penjačice. Možete koristiti kompost, guano ili nešto treće, ali za koje god da se opredelite svakako ga ukopajte oko biljke i zalijte.
PRESAĐIVANjE:
Topao dan bez jakog sunca i vetra idealan je za presađivanje, bilo da menjate zemlju u saksijama ili da biljke sadite u gredice u bašti. Nekoliko dana pre presađivanja prekinite sa zalivanjem biljaka, držite ih napolju po nekoliko sati dnevno, a postepeno ih izlažite i jačem suncu i vetru. Poslednjih par dana ostavite ih napolju i preko noći. Ako niste sigurni da li je biljci potrebna veća saksija, obratite pažnju na znake koje vam daje. Kad koren izađe kroz otvor na dnu posude i kad se zemlja brzo isušuje, vreme je da biljci obezbedite malo veću saksiju. Kada je presadite, obavezno dobro pritisnite zemlju da izađe vazduh oko korena. Tek kupljene sadnice zasadite odmah po kupovini. Ukoliko niste u mogućnosti odmah da ih zasadite, neposredno pred sadnju biljke potopite u vodu.
Ukrasne trave, koje su već godinama u bašti, možete razmnožiti deljenjem korena. Tako podeljene trave možete posaditi na nova mesta. I perene možete razmnožiti deljenjem. Magnolije i rododendron razmnožite pomoću položenica. Izaberite granu koja se može saviti do tla, a da ne pukne. Na mestima gde ćete je položiti razgrnite zemlju, uzmite dva komada deblje žice u obliku potkovice i pričvrstite granu za tle. Za dve godine na tom mestu razviće se nova, snažna biljka.
TRAVNjAK:
Ukoliko niste popunili prazna mesta na travnjaku nastala tokom zime, sada je vreme da ih podsejete ili popunite busenjem koje dobro utabajte i zalijte. Već oformljen travnjak pođubrite mineralnim đubrivom za travu sa većim sadržajem azota. Đubrivo pospite pred kišu, a ukoliko je zemlja umereno vlažna iskoristite trenutak da obavite prozračivanje, odnosno vertikulaciju. Vertikulacijom travnjaka poboljšava se propusnost tla za vodu i hranljive materije. Prozračivanje se izvodi pomoću specijalnih grabulja ili mašinom za vertikulaciju. Druga polovina aprila je povoljna za setvu trave, pod uslovom da zemljište nije isuviše hladno i vlašno. Za setvu odabrati dan bez vetra. A stare travnjake bi trebalo po prvi put pokositi, zaliti ukoliko je potrebno i nađubriti. Uklonite sav otpad sa travnjaka (kamenje, ostatke drveta) kako ne bi smetalo kasnije kod košenja i oštetilo kosačice. Pripremite kosačice, trimere i ostalu opremu za održavanje travnjaka za novu sezonu.
OSTALO
Pčele:
Pčelinja društva unose se u zasade breskve, višnje, trešnje, domaće šljive, kruške, jabuke, jagode, maline i kupine u cvatu radi boljeg oprašivanja.
Ptice:
Postavite kućice za ptice na drveće, kako bi privukli ptice koje će uništavati štetne insekte.
Pilići:
U ovom mesecu počinju da se raskvocavaju kvočke pa je potrebno obezbediti im odgovarajući prostor i nasaditi ih, ukoliko u domaćinstvu nisu već predhodno kupljeni jednodnevni pilići iz inkubatora. Pilićima iz inkubatora i dalje je tokom meseca neophodno grejanje, dok će se o pilićima koje su izvele, brigu voditi same kvočke.
Jezerca, bašte i fontane:
Ukoliko imate jezerce u bašti, proverite u kakvom je stanju. Postavite pumpe, filtere i sve ostalo što imate za jezero. Ukoliko nemate vodene površine u bašti, april će biti pravo vreme da započnete sa izradom. Izrada samoga jezerceta nije skupa, a u jezero se mogu dodati određene vrste ribica kao i vodeno ukrasno bilje. Pored većih vodenih površina vrt je moguće ukrasiti baštenskim fontanama ili manjim vodenim površinama u kontejnerima, staroj buradi, kadama i slčno.
Tekst preuzet sa http://zivotnaselu.blogspot.com/