Ova tikva se kod nas zove "Tikva šećerka". U našoj zemlji joj se ne pridaje toliki značaj, mada bi trebalo da zauzme značajnije mesto. Potiče iz Centralne Amerike i odatle je proširena dalje po svetu, zato bolje uspeva u toplijim krajevima.

U uslovima umereno kontinetalne klime po biljci može da uzri 3-4 ploda, a zeleni plodovi ako im očvrsne kora i uberu se sa drškom, mogu dugo da se koriste tokom zime. Inače plodovi se beru kad dobiju crvenu boju i drška se osuši. Na suvom i promajnom mestu plodovi se mogu čuvati cele zime, najbolje na temperaturi od 5-1°C.

Muskantna tikva se razlikuje od obične tikve ili bundeve ,po tome što ima vrlo malu semenu šupljinu koja je smeštena na vrhu ploda. Plodovi su najčešće kruškolikog oblika podsećaju na violinu mada ima ovalnih i prelaznih formi između ova dva oblika, težine 3-8 kg. Zreli plodovi imaju narandžasto-crvenu koru a meso je narandžasto. Hranljiviji su i ukusniji zreliji i krupniji plodovi.

Veoma je otporna na bolesti posebno na pepelnicu, tako da nema potrebe za zaštitom. Dobro uspeva u ravničarskim krajevima naše zemlje. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja, najbolje na njivi koja je celog dana izložena suncu. Nicanje traje dvadesetak dana. Povoljno reaguje na rasad iz džifi saksija, tako brže sazrevaju. Najbolje uspeva na plodnim baštenskim zemljištima, bogatim organskim materijama. Poželjno ih je gajiti pored nekih ograda gde se mogu penjati.



Vreže su dugačke razgranate do 5 m dužine. Na svakih 10-15 cm ima kolence iz kojeg izbija krupan list na dugačkoj dršci. Cvetovi se javljaju tek posle 10-15 lista, od korena najpre muški. Ženski cvetovi se javljaju relativno kasno na glavnoj vreži tek posle 20-og lista. Ostaju otvoreni dan-dva zavisno od vremenskih uslova i mogućnosti oplodnje koju obavljaju insekti najčešće pčele. Kad počne cvetanje traje do kasnih jesenjih mrazeva.




Svetlana Zlatarić dipl.ing