Povećanje broja stanovnika u svetu i tokom 21. veka znači da će potrebe za proizvodnjom hrane biti još veće. Od savremene poljoprivredne proizvodnje se očekuje da udovolji toj povećanoj tražnji za hranom. To je moguće samo ako se razvoj poljoprivrede bude bazirao na načelima održivog razvoja i organske proizvodnje.

Dakle, održivi razvoj je nova razvojna paradigma koja je sadržana u brizi za kvalitet ekonomskog rasta (efikasnost korišćenja resursa uz adekvatne promene u strukturi proizvodnje) i ekološkog razvoja. Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, koji pored ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, obezbeđuje i veće učešće čistijih tehnologija i inovativnosti celog društva. Na taj način se i društveno odgovorno poslovanje, smanjenje siromaštva, bolje korišćenje resursa , unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života.



Opšti cilj strategije održivog razvoja naše zemlje, koji se odnosi na poljoprivredu može se shvatiti i kao stvaranje ekonomski isplative i ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje. Organska proizvodnja bi trebalo da bude pre svega osnova egzistencije seoskog stanovništva u oblastima u kojima postoje prirodni preduslovi da se ostvari odgovarajući nivo konkurentnosti za prodor na evropsko i druga tržišta. Organska proizvodnja predstavlja celovit sistem upravljanja poljoprivredno prehrambenih i drugih proizvoda, koji kombinuje dobru poljoprivrednu praksu sa visokim stepenom biološke raznolikosti (biodiverziteta) i očuvanja prirodnih resursa, kao i način proizvodnje u skladu sa opredeljenjima određenih potrošača za proizvode u čijoj proizvodnji su korišćene prirodne supstance.

Dakle, cilj organske proizvodnja je da se ostvare stabilni i kvalitetniji prinosi, i da se na tržištu prehrambenih proizvoda ostvare veće zarade i viši profit preko većih prodajnih cena. Prednosti i potencijali koje ima organska poljoprivreda mogu značajno unaprediti zaposlenost radne snage, i na taj način smanjiti jaz u životnom standardu između gradskog i ruralnog područja, kao i zadržati stanovništvo na poljoprivrednim gazdinstvima u našoj zemlji.


Dragana Jelić master menadžer