U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji upotrebljavaju se velike količine mineralnog đubriva, što uz suženi plodored i tla kisele reakcije rezultira smanjenjem količine humusa u tlu. Organska materija podrazumeva sav materijal biljnog i životinjskog porekla nastao u tlu ili je unesen u tlo, stalno podložan promenama te se mora nadoknađivati kontinuirano kako bi se održala plodnost tla.

Povrće zahteva veliku količinu organske materije u tlu (minimalno 3%), što se postiže primenom organskih đubriva koja nisu bogata hranjivima, ali povoljno deluju na količinu organske materije, strukturu, vodnovazdušne odnose i mikrobiološku aktivnost tla, a time na prinos i nutritivni kvalitet povrća. Glavni razlog slabe opskrbljenosti tla organskom materijom je smanjeni unos zrelog stajskog đubriva kao najkvalitetnijeg organskog đubriva. Mnogi proizvođači u želji za povećanjem unosa organske materije u tlo, često koriste nedozrelo stajsko đubrivo kojim se povećava zakorovljenost poljoprivredne površine, uz mogućnost zaraze štetnim mikroorganizmima kao i fitotoksičnim delovanjem na biljke.



Organski otpad iz domaćinstva

Svako domaćinstvo proizvodi velike količine organskog otpada koji se lako može pretvoriti u kvalitetan kompost. Stoga su vrtovi idealna mesta recikliranja organskog otpada s ciljem poboljšanja tla (povrtnjaka ili cvetnjaka) za sljedeću vegetacijsku sezonu.

Pri poslednjem jesenjem košenju travnjaka, kao i pri čišćenju cvetnih gredica i povrtnjaka te sakupljanju lišća može se prikupiti dovoljno materijala za početak kompostiranja. Dodatna motivacija može biti: ušteda novca za nabavu stajskog đubriva i drugih organskih đubriva, smanjena količina otpada za odlaganje te doprinos očuvanju okoline.

Za kompostiranje treba odabrati mesto koje je smešteno u senovitom delu vrta ili dvorišta, zaštićeno od vetra kako bi se sprečio gubitak vlage i postigla optimalna temperatura za rad korisnih mikroorganizama. Za kompostiranje se mogu koristiti komposteri koji omogućavaju čist i uredan način proizvodnje komposta, a mogu biti kućne izrade (drveni, žičani, pleteni) ili pak plastični i metalni koji se mogu nabaviti u vrtnim centrima.

Zbog praktičnijeg transporta biootpada, komposter treba smestiti u blizini izvora biljnog materijala za kompostiranje. Izrada kompostera može biti različita. Tako su komposteri sastavljeni od tri odeljka idealni za domaćinstva na kojima se svakodnevno mogu skupiti manje količine biootpada: prvi deo kompostišta služi za sakupljanje biootpada, u drugom delu se odvija razgradnja u uslovima optimalne vlage i aeriranosti, dok se u trećem odeljku odvija zrenje komposta.




Što kompostirati?

Kako bi se proizveo kvalitetan kompost, potrebno je usitniti što raznovrsniji biootpad čime će se privući razni korisni organizmi koji će enzimima postupno razgraditi biljni materijal. Preporučuje se u podjednakoj razmeri pomešati biootpad bogat azotom (trava, ostaci voća i povrća) jer se brže razgrađuje i osigurava vlagu te biootpad bogat ugljenikom (lišće, usitnjene grane, slama) koji se sporije razgrađuje i osigurava prozračnost kompostne hrpe. Raznolikost početnog materijala za kompostiranje osiguraće veću koncentraciju hraniva u proizvedenom kompostu. Treba naglasiti da se ne smeju kompostirati osemenjeni korovi kao i zaražene i bolesne biljke.



Kompostirati se može:

trava i ostaci plevljenja ukoliko korov nije u fazi cvetanja, lišće listopadnog drveća, ostaci povrća i voća, vrećice i listovi čaja, talog kafe, ocvalo cveće i usitnjeni biljni ostaci nakon orezivanja ukrasnog grmlja i drveća, papir, pepeo drveta, piljevina, usitnjena vuna, ljuske jaja, upotrebljeni supstrat u uzgoju cveća ...


Ne može:

osemenjeni korovi, zaražene i bolesne biljke, lišće i ljuske oraha, lišće crnogoričnog drveća jer dugim procesom razgradnje povećava kiselost tla, ostaci kuvanih jela jer tokom razgradnje nastaju uslovi pogodni za razvoj patogena i štetočina te mirisom mogu privući glodare, novinski papir i časopisi u boji, obojeno ili lakirano drvo, guma, plastika, metal, staklo, pelene, sadržaj vrećica iz usisavača, lekovi, ostaci sredstava za zaštitu bilja ...



Koraci u kompostiranju:

Na dno kompostera potrebno je postaviti sloj debljine 15 cm usitnjenog krupnijeg materijala (grančice) kako bi se osiguralo oticanje suvišne vlage i omogućio pristup korisnim organizmima iz tla (bakterije, mikroorganizmi, kišne gliste) u kompostnu hrpu.

Na taj drenažni sloj se slažu slojevi raznog biootpada usitnjenog na delove manje od 5 cm. Ručno usitnjavanje biljnog materijala može biti poprilično naporno, pa se pri većim količinama otpada (posebno krupnog drvenastog) često koriste specijalni uređaji za tu namenu (drobilice; seckalice). Između slojeva biootpada treba nasuti tanki sloj vrtne zemlje ili svežeg komposta. Povremeno treba dodavati i materije koje potstiču razgradnju i obogaćuju mineralni sastav komposta (mineralna đubriva, pepeo) te kreč za uklanjanje suvišne kiselosti i održavanje sredine povoljne za rad mikroorganizama. Slaganje slojeva biljnog materijala treba ponavljati dok se ne dosegne visina kompostne hrpe do 1 m.

Efikasnost kompostiranja zavisi od usitnjenosti početnog biljnog materijala te mikroklimatskim uslovima u kompostnoj hrpi. Cilj je osigurati idealne uslove za korisne organizme koji svojim metabolizmom razgrađuju organsku materiju pri čemu nastaje toplota.
Visoke temperature koje se razvijaju tokom razgradnje komposta (55 do 68 °C) pogoduju uništenju uzročnika bolesti i semenki korova. Komposter treba prekriti materijalom koji propušta vazduh kako bi se smanjilo isušivanje i gubitak toplote te sprečilo raznošenje vetrom.

Voda je ključna za sve enzimske procese, te kompost treba održavati vlažnim kako bi se osigurala brza razgradnja. Prozračivanjem tj. mešanjem kompostne hrpe (barem jednom mesečno) osiguraće se uslovi za aerobne procese razgradnje. Pri prevelikoj vlažnosti komposta se sprečava ulazak vazduha u kompostnu hrpu i razvijaju se anaerobni mikroorganizmi koji izazivaju proces truljenja tokom kojeg se razvijaju neugodni mirisi.

Zavisno od korištenog biljnog materijala i uslovima tokom kompostiranja, za potpuno zrenje komposta potrebno je 6 do 12 meseci. Tada je kompost rastresit, tamne boje, specifičnog mirisa "šumskog tla" i može se koristiti u uzgoju povrća i cveća. Tokom kompostiranja, delovanjem korisnih organizama razgrađuju se složeni spojevi organske materije u jednostavnije oblike dostupne i potrebne biljci za rast i razvoj, čime samo oponašamo ciklus kruženja organske materije u prirodi.




Sanja Fabek, dipl. ing.


Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/