Gotovo u celoj Evropi, sve do 60° severne geografske širine, u vinogradima i voćnjacima, na njivama i uz živice, nekada je, dok nismo tako intenzivno u poljoprivredi koristili herbicide, svuda samoniklo rastao divlji matovilac, lat. Valerianella locusta, jednogodišnja zeljasta biljka koja na kratkoj stabljici od duguljastog zelenog lišća pravi malu rozetu.

Brali smo ga od jeseni do proleća i jeli kao omiljenu vrlo zdravu salatu ugodnog ukusa što po količini vitamina C višestruko nadmašuje zelenu salatu. Danas ga češće uzgajamo u povrtnjacima, i to kultivisane sorte, npr. holandski, ljubljanski, gala, cirilla, juwabel i druge, s mesnatijim i većim lišćem, što ne znači da je i bogatije vitaminima i mineralima.


Matovilac tokom cele godine za vaše vrtove

Posejati ga možete gde god u povrtnjaku pronađete malo mesta, u septembru ili u rano proleće, a pre setve tlo, lagano, peskovito – ilovasto i krečno, valja plitko preašoviti – dovoljno je 20 cm, jer koren matovilca ne prodire duboko – unevši najmanje 1 kg/m2 zreloga stajnjaka ili komposta. Pre setve tlo dobro usitnite i lagano ugazite jer seme bolje niče na zbijenom nego na rastresitom tlu.

Za svaki metar kvadratni pripremite 1 – 2 g semena, plodova matovilca, pa ih posejte iz zamaha. Sejete li u redove, razmak neka bude 10-20 cm, a brazdu za seme utisnite daščicom. Njome i zagrnite te malo pritisnite kako bi tlo dobro prileglo uz seme. Jedan gram sadrži oko 1000 semenki koje zadrže dobru klijavost 4-5 godina. Posejete li i starije seme, dvogodišnje ili čak trogodišnje, nećete pogrešiti, jer ono čak i bolje niče od svežeg.



U malim vrtovima, želite li što bolje iskoristili površinu povrtnjaka, matovilac posejte uz praziluk te ispod visoke brokule ili kelja pupčara. Matovilac nikne 8-14 dana nakon setve, a za berbu dospeva za 60-80 dana. Veoma je otporan na niske temperature pa se zimi, posebno ako su blage kao prošlih godina, lišće vrlo retko smrzne.

Kad se počnu oblikovati bočne rozete, berite ih, od početka decembra, pa sve do početka aprila, kad matovilac stvara cvetnu stabljiku sa šiljastim sedećim listovima i sitnim, belim ili plavkastim cvetićima. Pri berbi ne čupajte cele rozete nego ih secite nožićem, jer će se iz prikraćenih stabljika razviti novi izdanci. U jednom redu možete ubrati najmanje 0,5-0,6 kg vrlo zdravog lišća matovilca koji uz vitamin C, karotin i druge vitamine, sadrži i mnogo gvožđa te drugih minerala. Upotrebite ga za pripremu različitih mešanih salata…




Jasna Šalić, dipl. ing. agr.



Tekst preuzet sa http://agroinfotel.net/