U određenim feno-fazama rasta i razvića biljke imaju povećane zahteve za vodom. Ukoliko se tada javi prirodni deficit vlage to je kritični period. Često se za istu biljnu vrstu različite faze razvoja smatraju kritičnim periodima za vodu, što je normalno , jer kritični period ne zavisi od faze razvoja, već i od klimatskih uslova u agroekološkom rejonu.Ukoliko u kritičnoj fazi ima dovoljno padavina, onda to nije kritičan period za vodu u tom rejonu.

Poznavanjem kritičnih perioda za vodu sa manje ili više uspeha ,može da se sprovodi režim navodnjavanja u određenim pedoklimatskim uslovima. Režim navodnjavanja prema kritičnim periodima predstavlja čvrstu šemu zalivanja koja se mora primenjivati krajnje elastično .Ukoliko je u nekoj od kritičnih faza, ili je pre nje, bilo dovoljno padavina zalivanje treba izostaviti, isto tako ukoliko se suša javi izvan kritičnih perioda, zalivanje treba obaviti , jer suša uvek umanjuje prinose, ali najveće umanjenje prinosa je kada se suša javi u kritičnoj fazi za vodu.



Biljkama je u toku celog života potreban stalan priliv vode i hrane u dovoljnim količinama da bi produkovale prinose na fitoklimatskom i genetskom nivou . Biljke treba da imaju normalno razviće do kritičnog perioda pa i posle njega, da bi navodnjavanje u kritičnom periodu dalo pun efekat. Kod jednogodišnjih biljaka kritični periodi su u fenofazama : intenzivnog i maksimalnog nakupljanja organske materije koji se javlja najčešće na prelazu iz vegetativne u generativne faze razvoja ,cvetanje, oplodnje, nalivanje zrna , porast korena, porast krtola, što sve zavisi od biljne vrste. Kod višegodišnjih zasada voćaka i vinograda najveći zahtevi za vodom su u fazama: porasta letorasta, u drugoj polovini leta u fazi formiranja rodnih pupoljaka i začetaka cvetova za narednu godinu, period cvetanja , u fazama porasta plodova.

Primena režima navodnjavanja prema kritičnim periodima za vodu sastoji se u sledećem:
- prate se faze razvića biljaka i
- zalivanja se obavljaju u kritičnim periodima ukoliko su potrebna.

Takođe se interveniše zalivanjem, ukoliko se suša pojavi izvan kritičnog perioda.

Da bi se pravovremeno obavilo zalivanje neophodno je pratiti padavine u periodu vegetacije, pored toga potrebno je analizirati zimske padavine u cilju određivanja rezervi vlage u zemljištu na početku vegetacije.

Navodnjavanje prema kritičnim periodima za vodu nije čvrsta osnova za racionalno navodnjavanje , jer se za određivanje vremena zalivanja ne vrše nikakva merenja niti obračuni. Ima slučajeva kada je zalivanje u intenzivnoj fazi presudno za prinose , a potom u nekoj drugoj godini zalivanje u istoj fazi je neznatno ili bez efekta. Uopšte rečeno primena ovog režima navodnjavanja zavisi od pedoklimatskih uslova i od količine i rasporeda padavina u periodu vegetacije. Međutim , zbog svoje jednostavnosti ovaj se metod uveliko primenjuje u praksi , iako je bez neke čvrste osnove, bolje je i njega primenjivati nego vreme zalivanja određivati slobodnom odlukom. Inače ovaj metod treba primenjivati u uslovima gde nema dovoljnih količina vode za navodnjavanje, jer je efekat zalivanja najveći u kritičnim periodima za vodu.


Valentina Aleksić, dipl.ing. melioracija zemljišta i voda