Postavljanje cvetnih zaštitnih pojaseva je jedna od značajnih agrotehničkih mera- preventivnih mera u suzbijanju bolesti, štetočina i korova u organskoj proizvodnji. Cvetni pojasevi su trake širine 1-2 m sa mešanim jednogodišnjim i višegodišnjim aromatičnim i drugim korisnim biljkama ili samoniklim vrstama.

Koridori se seju (sade) oko polja ili u kulturu na svakih 50-100m , jer je to radijus kretanja predatora . Ti cvetni pojasevi privlače insekte, a oni ptice pa je najbolje odabrati mešavinu biljaka koje cvetaju u različito vreme tako da pojas uvek bude u cvetu.


Ekokoridori povećavaju biodiverzitet i obezbeđuju stanište za korisne insekte i ptice, a često su to i biljne vrste koje privlače prouzrokovače štetočina i bolesti. Biljke koje se najčešće koriste za zaštitne pojaseve su jednodišnje biljke – neven, mirođija, dragoljub, facelija, kadifica a od višegodišnjih – maslačak, lukovi, deteline, lekovito bilje.


Neven je jednogodišnja cvetna i lekovita biljka a isparenja koja ispušta koren nevena suzbijaju belog crva, štetočinu koja napada šargarepu. Sađenjem šargarepe, nevena i luka može se ostvariti zaštita ovog povrća od mnogih štetočina. Neven se može saditi i uz krompir, a takođe štiti od nematoda, grinja i drugih štetočina.



Kadifica je ukrasna biljka lepih žutih, bordo i šarenih cvetova. Koren ove biljke ispušta jedinjenja koja svojim mirisom odbijaju nematode i sitne glodare koji beže od nje. U zaštiti bilja ima široku primenu protiv vašiju i buvača, nekih gljivičnih oboljenja jagoda i cveća, pojave tripsa i sprečava leptira kupusara da položi jaja.


Dragoljub je jednogodišnja puzavica koja može da naraste do 3m dužine. Ova biljka sadrži antibiotike, a mladi sočni listovi koriste se za ishranu. Zbog povoljnog dejstva koji ima na okolinu sadi se oko stabala voća i direktno smanjuje rizik od invazije lisnih vaši.


Sem ovih cvetnih vrsta i sve ostale cvetne vrste su dobrodošle u organskoj bašti. Cveće saditi između povrća i uz ivice bašte, jer će svojim mirisom i jarkim bojama privući mnoge korisne insekte.



Ljiljana Vuksanović