Povrće je oduvek igralo značajnu ulogu u životu čoveka i predstavlja jedan od bitnijih činilaca u ishrani. Veći deo povrtarskih biljaka ljudima je bio poznat još pre 4000-5000 godina. Danas povrtarstvo predstavlja intenzivnu i profitabilnu delatnost.


"Hrana treba da bude lek, a lek-hrana", još pre dve hiljade godina rekao je grčki lekar Hipokrat. Neodgovarajuća ishrana doprinosi smanjenju, padu imuniteta i dovodi do pojave mnogih oboljenja. Crni luk spada među najrasprostranjenije povrtarske kulture koje služe za ishranu ljudi tokom cele godine. Koristi se kao svež ili osušen. Poreklom je iz Azije i kao dvogodišnja biljka u prvoj godini obrazuje glavicu. Naredne godine iz glavice izrastaju cvetna stabla koja donose seme.


Crni luk se proizvodi direktno iz semena, rasada i iz arpadžika. Tradicionalan način proizvodnje crnog luka je iz arpadžika. Proizvodnja iz arpadžika je siguran i jednostavan način, ali ne i najekonomičniji. Uspeh proizvodnje zavisi od kvaliteta sadnog materijala, krupnoće, zdravstvenog stanja i kvalitetnog čuvanja arpadžika. Jako je važan izbor sortimenta. Kod nas su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika. Izbor diktira tržište.


Uspeva na srednje lakim do srednje teškim zemljištima dobre strukture i plodnosti. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije. Za gajenje luka birati čiste nezakorovljene parcele bez mikrodepresija. Izbegavati površine sa visokim nivoom podzemnih voda, parcele gde je u prethodnih 3-4 godine gajen crni luk, ili druge kulture iz familije lukova, beli ili praziluk. U plodoredu obično ide posle kultura koje se đubre stajnjakom. Većina kultura posle kojih se može izvršiti blagovremena jesenja obrada zemljišta predstavlja dobre preduseve crnom luku.



Osnovnu obradu zemljišta obaviti što ranije u jesen, na dubinu od 25-30 cm. Gruba, grudvasta površina nije pogodna za sadnju arpadžika. Sadi se u rano proleće kada vremenski uslovi dozvole da se zemljište pripremi. U zavisnosti od krupnoće lukovica, načina sadnje i kvaliteteta rada sadilice obično se koristi 500-1000 kg/ha arpadžika. Za 1 ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 – 500 kg, srednje krupnog 500 – 800 kg i krupnog 800 – 1000 kg. Obično se sadi u brazdice na razmak 15 X 15 ili 20 X 10 cm. Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 7-10 cm. Normu đubrenja potrebno je odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Ovako posađen luk ranije niče i pre završava vegetaciju (sredina jula).


U momentu kada biljka omekša i padne po zemlji crni luk je stasao za berbu. Vađenje se obavlja kad veći deo biljaka polegne. Posle vađenja i sušenja lukovice se očiste, klasiraju i u zavisnosti od količine različito skladište, manje količine u drvenim gajbama, veće u savremenim skladištima.







Boban Stanković dipl.ing.polj.