Dobra poljoprivredna redna praksa zasniva se na kontroli kritičnih tačaka i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske zdravstvene organizacije. Korist od proizvodnje na osnovama dobre poljoprivredne prakse imaju: mali, srednji i veliki proizvođači, kroz dodatnu vrednost svih proizvoda i lakši pristup pijaci, potrošači, kroz bolji kvalitet i sigurniju hranu kao i svi ostali kroz kvalitetniju životnu sredinu


Koncept dobre poljoprivredne prakse podrazumeva primenu znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti.


Principima dobre poljoprivredne prakse definisani su parametri i vrednosti koje moraju da se poštuju u okviru proizvodnog sistema i koje periodično kontroltšu nadležne institucije. Na bazi principa dobre poljoprivredne prakse definiše se način rada i proizvodnje za svaki proizvodni sistem, uvek poštujući specifičnosti datog agroekosistema


Osnove dobre poljoprivredne prakse obuhvataju principe iz jedanaest područja bitnih za proizvodnju:


1.Zemljište:

Fizička i hemijska svojstva i biološka aktivnost zemljišta su ključni za održanje produktivnosti poljoprivrede. Upravljanje zemljištem omogućuje smanjenje na minimum gubitka kvaliteta zemljišta, zatim gubici erozijom, oticanjem i oceđivanjem površinskih i podzemnih voda.


2.Voda:

Na poljopnvredi je velika odgovornost upravljanja izvorima vode, kvantitativno i kvalitativno, brižljivo raspolaganje izvorima vode i efikasno kortšćenje za navodnjavanje useva i za napajanje stoke.


3.Poljoprivredna proizvodnja:

Neophodno je obaviti izbor vrsta i sorti uz odgovarajući plodored u skladu s ekološktm uslovima i zahtevima tržišta, uz očuvanje plodnosti zemljišta i primenu svih mera preventive i predostrožnosti.



4.Zaštita useva:

Očuvanje dobrog zdravstvenog stanja useva zahteva dugoročnu strategiju upravljanja rizikom, uz korišćenje svih mera biološke zaštite (sorte otporne na bolesti i štetočne, plodored, prirodne koridore za korisne insekte i minimalnu upotrebu pesticida i drugih hemikalija).


5.Gajenje stoke:

Neophodno je obezbediti dovoljno prostora za životinje, odgovarajuću hranu i vodu, bez hemijskih i bioloških zagađenja, uvesti matično poreklo stoke i programe uzgoja. Ekonomski efekat stočarstva po- većava se korišćenjem stajnjaka u biljnoj proizvodnji (direktno ili za kom- postiranje zelene mase), jer on kao đubrivo, održava plodnost zemljišta.


6.Zdravlje stoke:

Dobro zdravstveno stanje životinja održava se odgo- varajućim uzgojem i smeštajem, preventivnim merama, kao što je vakci- nacija i redovnim pregledom, utvrđivanjem i lečenjem oboljenja, uz konsultovanje veterinara.


7.Dobrobit stoke:

Domaće životinje su svesne i, kao takvima, mora da im se osigura dobrobit kroz pravo da ne budu gladne i žedne, da im ne bude neugodno, da ne trpe bol, povredu ili bolest, da se normalno ponašaju i da se ne plaše i ne muče.


8.Ubiranje proizvoda, prerada i skladištenje na farmi:

Ubiranje proizvoda mora da se organizuje po isteku karence primenjenih agrohemikalija i veterinarskih preparata. Prehrambeni proizvodi moraju da se skladište pod odgovarajućim uslovima temperature i vlage i u odgovarajućim prostorima.


9.Upravljanje energijom i otpadom:

Cilj je da se sve aktivnosti obavljaju na vreme, da se poboljša iskorišćenost ljudskog rada, poveća efikasnost, uvedu alternativni izvori energije i smanji potrošnja energije, da se recikliraju korisne sekundarne sirovine poljoprivrede, a minimiziraju oni koji zagađuju okolinu


10.Dobrobit, zdravlje i sigurnost ljudi:

Da bi poljoprivredna proizvod- nja bila održiva, ona mora biti ekonomski isplativa. Mora da obezbeđuje društvenu i ekonomsku dobrobit zemljoradnika, njihove lokalne zajednice, ali i njihovo zdravlje i sigurnost.


11.Živi svet i pejzaž:

Poljoprivredno zemljište sadrži raznovrsnost životinjskog i biljnog sveta, koja se gubi narušavanjem njihovog staništa. Zato je neophodno sačuvati i uvećati živi svet, uz ostvarenje ekonomske isplativosti poljoprivredne proizvodnje




Rašić Suzana,dipl.inž.