Posebnu grupu ekonomski značajnih patogena u povrtarskoj proizvodnji predstavljaju virusi.Virusi nemaju ćelijsku građu i označavaju se kao čestice ili partikule. Spoljašnji deo virusne čestice je proteinske prirode i zove se kapsid, dok je unutrašnji deo jezgro od nukleinske kiseline.

Nemaju sopstveni metabolizam, reprodukuju se samo u živoj ćeliji, i označavaju se kao obligatni intraćelijski paraziti. Svojim prisustvom u biljnoj ćeliji menjaju njen metabolizam u pravcu sinteze virusnih čestica. Pojedini virusi imaju mali krug domaćina ili se nalaze u samo jednoj biljnoj vrsti (monofagi), dok drugi imaju veliki broj domaćina (polifagi). Pored gajenih biljaka infektivni su i za mnoge korovske biljke.

U povrtarstvu virusi se prenose mehanički, zaraženim semenom, zaraženim biljnim ostacima, vektorima (vaši, tripsi, nematode). Na listovima zaraženih povrtarskih biljaka izazivaju promene u vidu mozaika,deformacije listova, nekrotičnih crtica ili pega. Nekrotične promene se mogu javiti i na stablu i na plodovima.

Zbog virusnih infekcija biljke mogu imati žbunast izgled. Utiču i na slabije zametanje plodova, dok su zametnuti plodovi nerazvijeni, deformisani, slabijeg kvaliteta.

Virus mozaika krastavca je infektivan za krastavac, dinju, tikvu, salatu, spanać, papriku, paradajz, neke korovske biljke. Prenosi se vašima, zaraženim biljnim ostacima, mehanički. Na biljkama paradajza izaziva šarenilo listova, morfološke promene izdanaka (nitavost paradajza), biljke su kržljave, a pojedini sojevi ovog virusa izazivaju nekrotične promene na listovima, stablu i plodovima.



Isti virus na biljkama paprike izaziva mozaik listova i plodova, nekrotične promene, metličast ili žbunast izgled biljke zbog pojačanog grananja, deformacije cvetova, sterilnost polena, kržljavost, deformisanost plodova.

Na biljkama krastavca nastaje mozaik listova i plodova. Oni su deformisani, biljke su kržljave, rodnost je slaba. Žbunast izgled biljke, bronzasta boja listova, žute, bledocrvene, ponekad i bele zone na plodovima, oivičene koncentričnim prstenovima koji mogu biti i nekrotični zavisno od prisutnog soja, nastaju zbog prisustva virusa bronzavosti paradajza u biljkama paradajza. Na biljkama paprike on izaziva mozaik listova i plodova, njihovu deformaciju, nekrotične pege. Infektivan je i za plavi patlidžan, duvan, pasulj, grašak, salatu, spanać.

U prirodi se održava na mnogobrojnim biljkama domaćinima koji su izvor zaraze, a prenosi se semenom, tripsima, mehanički. Ukoliko su biljke paradajza inficirane virusom besemenosti paradajza one su žbunastog izgleda, sa sitnim plodovima koji su bez semena.

Ovi primeri pokazuju koliko destruktivno može biti prisustvo virusa, i njihov uticaj na prinos i kvalitet gajenih biljka. Mogu potpuno uništiti prinos ili ga u velikoj meri smanjiti. Hemijske mere zaštite odnose se na suzbijanje vektora virusa. Obolele biljke se ne mogu lečiti, zato su preventivne mere veoma važne. Gajenje otpornih sorti, setva deklarisnog semena, uklanjanje zaraženih biljaka i biljnih ostataka, proizvodnja na nezaraženim parcelama, plodored, uništavanje korovskih biljaka kao mogućih izvora zaraze, higijenske mere pri raznim opreacijama tokom proizvodnje su važne preventivne mere zaštite gajenih biljaka.




Bojana Karapandžić dipl. ing.