Da bi život u zemljištu bio intenzivniji, organizme treba hraniti njima odgovarajućom hranom. Osim hrane, za održavanje života u zemljištu potrebna je što bolja izmena zvazduha, toplota i zaštita od svetlosti i drugih vremenskih nepogoda, poput vetra, prekomerne toplote ili iznenadnih kiša.

Vreme koje najbolje odgovara prelazu na biološki način proizvodnje povrća je jesen; nakon vađenja krompira i ostalog povrća. Povrće koje neće biti korišćeno u ishrani ljudi i životinja, kao i ostali materijal, posebno zeleni, skuplja se u gomile. Da bi se materijal lakše rastvorio, treba ga iseckati na što sitnije delove, dužine od 5 - 10 cm i izmešati kako bi tokom zime služio kao pokrivač za zemljište.

Zemljište trajno mora biti prekriveno vegetacijom ili organskim ili mineralnim otpacima u obliku malča. Takav sloj zaštićuje zemljište od spoljnih nepogoda, a svojim rastvorenim materijalom služi kao hrana organizmima u zemljištu.



Malč je tanki sloj (0,5 - 1 cm) raznih otpadaka biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, koji se u tankom sloju nastire na parcelice. Sloj treba povremeno obnavljati jer služi kao hrana mikroorganizmima u zemljištu, zaštićuje zemljište od isušivanja, za vreme velikih vrućina štiti od sunca, a za vreme niskih temperatura od smrzavanja. Popravlja mrvičastu strukturu zemljišta, čime trajno podržava i unapređuje plodnost zemljišta.

Zemljište se priprema za zimsko mirovanje razrivanjem pre pokrivanja navedenim materijalom. Ukoliko se radi o težem zemljištu ili zemljištu koje ranije nije služilo za povrtarsku proizvodnju, možemo se, izuzetno, prekopati. Lakša zemljišta i ona koja su ranije služila za proizvodnju povrća se ne prekopavaju, već samo razrivaju na dubinu 10 - 20 cm. razrivanjem se zemljište manje preokreće, a time se štite organizmi u zemljištu, posebno gliste. Dakle, kod biološkog povrtarstva zemljište se priprema razrivanjem, čime se zaštićuje većina mikroorganizama i slojevi zemljišta.



Struktura zemljišta

Za stvaranje i održavanje plodnosti zemljišta treba voditi računa o stvaranju dobre mrvičaste strukture jer ona propušta višak vode bez zadržavanja, rastvara je prema potrebama biljaka, a višak odvodi u dublje slojeve, bez površinskog zadržavanja. Nakon isticanja vode, u zemljištu ostaju kanali koji omogućuju ulazak vazduha i ispuštanje suvišne ugljovodonične kiseline, koja u zemljištu deluje kao otrov za biljke. Ta se izmena treba obaviti bez zastoja jer se na taj način stvaraju povoljni uslovi za disanje u zemljištu i oksidaciju hranjivih sastojaka u području korena.

Rastresiti mrvičasti sloj omogućuje trajno zagrevanje zemljišta i služi kao izolator toplote u zemljištu. Mrvičasta struktura zemljišta dobijena prirodnim putem razlikuje se od one koja se postiže obradom zemljišta mehaničkim sredstvima.




Plodored

Plodored označava izmenu kultura. Potrebno je znati koje se kulture mogu gajiti na pojedinim parcelicama nekoliko godina, kao što je na primer paradajz. Ako je neka parcelica više zakorovljena, dobro je na njoj zasaditi krompir, kao okopavinu koja iza sebe ostavlja prilično čisto zemljište. Ako se raspolaže većim količinama stajnjaka za đubrenje povrtnjaka, treba se tačno pridržavati određenog plodoreda. U protivnom treba uvesti zelenišno đubrenje, npr. setvu detelinsko-travne smeše prema zahtevima zemljišta.

- Kulture koje zahtevaju velike količine azota su: repa, celer, kelj, krastavci, spanać, salata, praziluk.
- Povrće sa manje zahteva na azot je: mrkva, cikorija, endivija, radič, beli luk, crni luk.
- Povrće koje ne traži mnogo azota je: pasulj, grašak, soja i ostale leguminoze, koje zemljište obogaćuju njime.
- Treba izbegavati na istoj površini nekoliko godina setvu istih kultura, kao što su: kupus, cvekla, repa, celer i mrkva, jer one zahtevaju sadnju u plodoredu svake treće, odnosno četvrte godine.

Primer rasporeda povrtarskih kultura prema plodoredu:

– prva godina - lisnato povrće;

– druga godina – korenasto - krtolasto povrće;

– treća godina - posebno krompir;

– četvrta godina - povrće s plodovima, paradajz, patlidžan i dr.


Setva

U svrhu pospešenja i ubrzanja rasta pojedinih povrtarskih kultura upotrebljavaju se tzv. topla klijališta i to u januaru i februaru kada se ne može sejati na otvorenom. U njima se gaje mlade biljčice koje se, kada to vreme dozvoli, presađuju na otvorenom.

Setva se obavlja čim su parcelice pripremljene jer ne smeju ostati nezasejane i nezaštićene od sunca. Najbolje je sejati u redove jer se tako olakšava kasnije razrivanje zemljišta i uništavanje korova.

Nakon setve, seme treba pokriti tankim slojem suvog zemljišta. Tako seme ima sve što mu treba za dobro klijanje - mokro zemljište ispod, a suvo i toplo iznad, čime se pospešuje brzo i ujednačeno klijanje.

Redove za setvu potrebno je posipati malim količinama treseta jer se na taj način dobro nadzire nicanje semena, ali i korova radi blagovremenog čupanja.

Nakon što se zemljište u martu dobro osuši, može početi setva na parcelicama. Ukoliko se želi ubrzavanje radova, preko parcelica se razastre plastični tunel, što deluje povoljno na sušenje i zagrevanje zemljišta.



Redosled radova:

– izgrabuljati grubi deo organskog materijala na parcelicama, koji tokkom zime nije do kraja istrunuo, skupiti ga na manje gomile i odneti na posebno mesto za pripremanje komposta;

– razriti zemljište do dubine na kojoj se vile bez većeg naprezanja mogu utisnuti u zemljište do zgloba;

– kanap za merenje treba dobro pričvrstiti sa strane tako da širina parcelice bude svuda jednaka - između 1,10 i 1,20 m.

– kompost se raširi po parcelici u visini 1 - 2 cm i po njemu se pospe prirodno đubrivo 30 -4 0 g/m2.

– cela parcelica se poravna grabljama;

– sa svake strane parcelice se odstrani suvišna zemlja.

Nakon setve, odnosno sadnje povrća, zemljište između redova treba pokriti tankim slojem organskih otpadaka. Organski materijal kojim su parcelice bile pokrivene za vreme zime treba prosejati jer je to buduće humusno zemljište. Neprestano treba hraniti organizme u zemljištu jer rast biljke bez zastoja dobrim delom zavisi od trajne pripreme hrane za ishranu organizama u zemljištu. Organski materijal kojim je pokriveno zemljište postepeno se rastvara i treba ga dopunjavati novim, svežim materijalom. Kada zasejane biljke izniknu na raspolaganju je zeleni materijal koji se nakon košenja upotrebljava kao dodatak na ranije započeto malčiranje parcelica.

Radi boljeg iskorištenja vazdušnog prostora iznad parcelice i na samim parcelicama, gaje se tzv. mešane kulture koje zauzimaju posebno mesto u organskoj proizvodnji povrća. Neke biljke imaju veće potrebe za svetlost i sunce, a neke nemaju takve potrebe, pa čak i bolje uspevaju u polusenki.

Prema ličnim potrebama, svako bira povrće koje najbolje uspeva na njegovom zemljištu, ali je potrebno birati kulture koje se međusobno podnose. U počecima ekološkog povrtarstva, dok zemljište još oskudeva humusom i organizmima, parcelice treba sejati prema unapred utvrđenom plodoredu: lisnjače, okopavine pa leptirnjače. Kada zemljište postane biološki aktivno, neke se vrste mogu sejati na istom mestu i nakon kraćeg vremena.




Dobri i loši susedi

Teorija ''dobrih i loših suseda'' u biljnom svetu nema utemeljene naučne postavke, već se temelji na zapažanjima ljudi. Kao i u ostalim segmentima organske poljoprivrede, ne postoje recepti i jedinstvena rešenja. Odnosi među biljkama temelje se na raznim činiocima prema kojima si međusobno pomažu.
Prema D. Znaoru (Organska poljoprivreda) biljke se mogu podeliti s obzirom na namenu i rezultate koji se postižu njihovim združivanjem:

– biljke koje se međusobno direktno pomažu – seju se / sade u neposrednoj blizini. Razlog blagotvornog međusobnog uticaja verovatno leži u korenskim izlučevinama. Kao najčešći primer navodi se kombinacija: - mrkve sa graškom, salatom, lukom i blitvom;
- kupusnjača sa krastvacem, graškom, celerom i blitvom;
- celer s lukom;
- paprike sa koprivom itd;

– biljke koje pomažu sledećoj kulturi, obogaćujući zemljište - ovde prvenstveno spadaju sve biljke koje se koriste za zelenišno žubrenje, ali i lan koji poboljšava strukturu zemljišta, heljda i različak, kao i soja i repica koje blagotvorno deluju na teška zemljišta;

– ''loši'' susedi - neke biljke ne podnose blizinu određenih drugih biljaka, poput:
- ruže i komorača;
- jagode i kupusa;
- pasulja i luka;
- cvekle sa prazilukom i krompirom;
- luka i kupusa, i dr;

– biljke koje pomažu ukoliko se na površini sa drugom kulturom nalaze u odnosu 1 : 100 i više - tako se smatra da većina aromatičnog bilja (osim komorača) ima pozitivan uticaj na mnoge kulture; kopriva, ukoliko je zasejana uz ivice drugih kultura stimulativno deluje na njihov rast; slično deluje i pasulj oko celera i krastavca, kamilica oko luka i ren oko krompira;

– biljke koje štite susede od napada štetočina - ove biljke imaju neugodan miris, ukus ili boju zbog kojih ih štetočine ne vole, ili pak vole, pa ih privlače više nego glavna kultura;
- tako se mrkva i luk zajednički štite od mrkvine i lukove mušice, a salata štiti rotkvicu od buvača;
- žalfija, timijan i izop odbijaju razne vrste gusenica;
- pasulj u patlidžanu čuva od napada krompirove zlatice;
- dragoljub štiti jabuke od napada lisnih i krvavih uši;
- pelin i metvica štite od mnogih drugih insekata;

– biljke koje odbijaju ostale životinje - ricinus posejan oko kuće odbija komarce, a razne vrste mlečika i sveže bazgove grančice odbijaju glodare;

– biljke koje smanjuju napad bolesti - sve vrste luka na primer dobro deluju protiv plesni;
- uljana repica zasejana u vinogradima i voćnjacima, isparavanjem ulja, iz svojih cvetova bogatih sumporom, znatno smanjuje napade bolesti;
- slično deluju i gljive zasejane u malč ispod voćaka i jagodičastog voća jer na sebe ''lepe'' biljne bolesti;

– biljke koje privlače ptice - to su uglavnom grmolike biljke bogate plodovima i prikladne za savijanje gnezda.

Nepraktična strana ''slepog'' držanja ovih pravila je ta da se može raditi o biljkama koje su zasađene na istom prostoru, a zahtevaju sasvim različito đubrenje ili da se na taj način otežava rad mhanizacijom i sl. Zato je potrebno ove primere prilagoditi vlastitim potrebama.



Zaštita

Kako bi se povrtarske kulture zaštitile od parazita, potrebno je zadovoljiti sljedeća pravila:
– plodnost zemljišta održavati prirodnim sredstvima;

– izbegavati unošenje svežeg stajnjaka u zemljište;

– izbegavati prozračenje zemljišta prevrtanjem slojeva;

– zalivati isključivo predveče ili rano ujutro, nikada po suncu;

– na obodima povrtnjaka i parcelica zasaditi aromatično bilje i pelin;

– održavati plodored i izmenu kultura na parcelicama;

– upotrebljavati prirodno mineralno đubrivo;

– upotrebljavati prirodna sredstva za suzbijanje bolesti i štetočina.



Raspored radova

Svi radovi u povrtnjaku treba da budu u funkciji unapređenja života organizama u zemljištu. Treba voditi računa o sloju zemljišta do dubine 15 cm, koji predstavlja plodni deo bitan za razvoj organizama u zemljištu, ali i o sloju koji se nalazi odmah ispod njega.


JANUAR:
- setva u toplo klijalište pod staklo - mrkva, cvekla, letnja salata, letnji praziluk, radič;

FEBRUAR:
- setva pod staklo - mrkva, celer, luk, kasni kupus, cvekla, krastavac, radič, paradajz;
- setva na otvorenom, krajem februara - grašak, beli luk, crni luk;

MART:
- setva u hladno ili plastični tunel - mrkva, repa, salata, radič; na otvoreno - grašak, kasni luk, repa, letnji spanać, kasna mrkva, pasulj, peršun, radič;

APRIL:
- setva u plastični tunel - krastavac, dinja, lubenica, cikorija, grašak, salata, celer;
- na otvorenom - zelje, cvekla, salata, peršun, spanać, grašak, krompir;


MAJ: - setva na otvorenom - celer, salata, cikorija, zimska mrkva, radič, zeleni pasulj, crni luk, zimsko zelje, cvekla, spanać, peršun, kukuruz; pikiranje - zelje, krastavac, salata, praziluk;
- navodnjavanje;

JUN:
- setva - sve vrste salata, zimsko zelje, paradajz, radič, grašak, mrkva za zimu, repa, crni luk, peršun; - presađivanje - celer, zelje, salata;

JUL:
- setva - luk, grašak, pasulj, mrkva, cikorija, peršun, radič, spanać;
- presađivanje - celer, kelj, salata;

AVGUST:
- setva - cikorija, grašak, salata, spanać, cvekla, jagode;

SEPTEMBAR:
setva - prolećni kelj, cvekla, spanać, salata, radič;
- presađivanje – jagode;

OKTOBAR:
- setva - spanać, praziluk, radič;
- presađivanje - cvekla i salate;
- radovi - izrada trapova za mrkvu, setva grahorice i raži za zelenišno žubrenje;

NOVEMBAR:
- presađivanje zimske salate na otvorenom;
- radovi - branje povrća osetljivog na smrzavanje;
- zaštita od smrzavanja: artičoka, cikorija, spanać, mrkva;

DECEMBAR:
- zaštita povrća od smrzavan a,
- setva u plastični tunel: krastavac, dinja, lubenica, cikorija, grašak, salata, celer;
- na otvorenom - zelje, cvekla, salata, peršun, spanać, grašak, krompir.