U prirodi sve odumrle žive forme (lišće, trava, stabla, životinje i njihov otpad..) se nakon razlaganja (reckliranja) ponovo vraćaju u ciklus kruženja organske materije i tako ga čine neprekidnim.


Na poljoprivrednim gazdistvima se dešaju suprotni procesi. Organska materija (proizvodi) koji se proizvedu u toku sezone se iznose sa gazdinstva, a organski otpad (zelena masa biljaka, ostaci nakon orezivanja voća, pokošena trava...) se spaljuju ili odnose na deponiju smeća. Na taj način se neposredno troši organska materija zemljišta i degradiraju plodna zemljišta.


Da bi se ove negativne pojave izbegle u organskoj poljoprivredi je zabranjeno spaljivanje organske materije, odnosno sav organski otpad sa gazdinstva se mora kompostirati i vratiti u zemljište kao kompost. Kompost je organski oplemenjivač zemljišta koji nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija (otpaci biljnog i životinjskog porekla). Koristi se kao organsko đubrivo u količini od 0,5 – 6 kg/m² kao deo zemljišne smeše ili za nastiranje (malčovanje) zemljišta u bašti.



Kako se priprema kompost?

Mesto gde se priprema kompost treba biti u senci i zaklonjeno od vetra. Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje učestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači nekih bolesti kompostiranjem ne uginu. Zbog toga kompost može biti i izvor širenja bolesti, korova i štetočina ukoliko se ne koristi zdrav biljni materijal.


Kompostiranje se može obaviti u humci koja se pravi na površini zemljišta bez okvira ili sa okvirom od žice (u obliku korpe), daske, pruća ili u jami. Postupak kompostiranja je isti. Visina komposta u humci je 150 -180 cm, širina pri dnu 150 cm, a dužina proizvoljna. Kod dugačkih humki se na svakih 150 cm
ostavlja otvor za ventilaciju.



Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemljišta 8-10 cm, postavi drenažni sloj od grančica ili pruća, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljišta (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od zemljišta.


Već posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura (50 - 60◦C), a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje. Svaka 2-3 meseca gomila se izmeša i prekrije zemljištem (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6 -12 meseci i tada je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ. Za brže kompostiranje (4-6 nedelja) humke treba da su niže (50 cm), a biljni ostaci iseckani.


U biljne ostatke stavlja se iseckana kopriva, preslica, kameno brašno ili odgovarajući biološki preparati (na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore, maslačka, valerijane) čiji je cilj brže i kvalitetnije kompostiranje.


U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje će ubrzati proces mineralizacije organskih materija.



Svetlana Bubanja, dipl.ing.polj.