Dobro došli u baštu bez kopanja. Ovaj tekst je napisan u formi pitanja i odgovora. Pitanja će vas voditi duž putovanja, a odgovori će vam dati dalje smernice. Želim da podelim sa vama sedam godina iskustva koje imam sa baštama bez kopanja kojim se dobija obilje u prinosima, podržava i poboljšava život u zemljištu i, iz godine u godinu, podiže kvalitet zemljista.


Prvo ćemo pogledati kako to priroda radi, šta je to korov i naučiti nešto o zaštiti zemljišta. Pitate me koji je malč najbolji? Kako možemo pojednostaviti proces malčiranja? Istražićemo kako treba brinuti o postojećoj bašti, šta možemo da uradimo za jesenju i zimsku proizvodnju, kako da se pripremimo za novu sezonu i kako da napravimo novu baštu bez kopanja.



Da li je „bez kopanja“ prirodno?

Ovde se baš radi o posmatranju prirode i korišćenju obrazaca iz prirode! Jedan od ključnih obrazaca u prirodi je pokrivenost zemljišta. Gde god da imamo ogoljenu zemlju, priroda radi na tome da zaštiti zemljište. To radi uz pomoć živog biljnog pokrivača i kroz raspad organske materije na površini zemljišta.



Da li imamo više korova u bašti ako kopamo i time remetimo zemlju?

Da. Kopanjem i sličnim uznemiravanjem uništavamo strukturu zemljišta i aktiviramo nebrojena semena korova koja se u zemljištu nalaze. U prirodi je, zapamtite, njihova uloga da pokriju i zaštite zemlju i da poprave strukturu zemljišta. Kada radimo sa prirodom trudimo se da zemlju remetimo što je moguće manje i tako završavamo sa manje korova. Istina i dalje treba da uklonimo po neki korov, ali to sada radimo mnogo brže i lakše .



Zaštita zemljišta je to što je ključno?

Zdravo i živo zemljište je ključna stvar u pristupu baštama bez kopanja. Temelj zdravog živog zemljišta je život u zemljištu. Mi treba da se brinemo o njemu i da ga poboljšavamo. To radimo na način na koji to radi i priroda. Ako ne radimo na taj način, imamo golu zemlju koju sabijaju kapi kiše, koju sunce peče, a vetar osuši i oduva. Posle toga zemljište više ne može da upija vodu jer je sabijeno i bez vazduha. Sa minimalnom interakcijom i dobrom zaštitom zemljišta ovo se možemo izbeći. I što je još bolje, možemo vremenom poboljšati kvalitet zemljišta .



Suva, sabijena i ispucala površina zemljišta – možemo valjda i bolje od ovoga!



Koliko malč pomaže u zaštiti zemljišta?

Vrednost malča je neprocenjiva! Uz njegovu pomoć možemo zadržati vlažnost zemljišta, a da ono nije previše zasićeno vodom. Umesto toga, ono postaje meko, provetreno i plodno. I živo!



Šta je to malč?

To je organska materija koja je postavljena preko površine zemljišta koja se niti ukopava niti meša sa zemljištem.

Često me pitaju: „Koja je vrsta malča najbolja?“ Mislim da to nije pravo pitanje. Kažem: “Nije toliko važno koji je to tip malča, nego u kakvom je stanju”.

Moj favorit je poluraspali malč, sa mnogo malih čestica. On ima miris humusa, vlažan je i skoro crne boje. To može biti seno, slama, lišće, trava, drvo… Ako ima gore navedene karakteristike ja sam presrećan da ga koristim!







Deo bašte je u junu zaštićen sa godinu dana starim trulim senom.







Ova leja sa belim lukom je malčirana odmah posle sadnje u oktobru prošle godine . Prvo tanak sloj komposta, a onda oko 10 cm trulog lišća.



Trulo lišće dole desno. Trulo lište je trulilo i raspadalo se i sjajno je kao malč.




Možemo li imati problema sa malčom?

Malčiranje sa svežim, neraspadnutim i grubim organskim materijalima (sveža trava, seno, slama, lišće, đubrivo) daje dosta hrane biljkama, ali i optimalne uslove života za puževe. Ovakva okolina privlači i daje utočište drugim, većim životinjama, koje mogu biti izazov za baštovane. Ja izbegavam svež i krupan malč tamo gde već postoje problemi sa puževima, poljskim miševima i slično. Ako ne postoje takvi problemi ne oklevam da koristim sveže trave, seno, slamu, lišće … . Tu su i problemi sa sejanjem i sađenjem u svež ili grub malč. Neki stariji baštovani smatraju da imaju problema kada rade sa malčiranjem jer su navikli da rade na goloj zemlji sve vreme. Svež i grub malč je veoma vredan i pronalazi svoje mesto u bašti (za staze, određene leje…), pogotovo ako nemamo malopre pomenute dizajnerske izazove. Ono što radi za mene dobro je zagrtanje biljaka sa kompostom, starim trulim stajnjakom, trulim lišćem, trulim senom, sa sveže pokošenom ili sa počupanom travom.



Možemo li koristiti kompost kao malč?

Kompost je izuzetan malč, a i moj omiljeni zahvaljujući Čarlsu Dovdingu (http://www.charlesdowding.co.uk), jednom od najboljih baštovana u svetu. Čarls radi u sličnim klimatskim uslovima kao i ja (vlažna umereno kontinentalna klima), pa imamo iste izazove kada je u pitanju korišćenje svežeg/grubog malča. Kada koristite kompost kao malč, sve je pojednostavljeno. Baštenske leje malčirane kompostom su uvek spremne za setvu i sadnju. On sadrži fine čestice , zadržava puno vlage, crna boja daje dodatnu toplinu kada je to potrebno u proleće i jesen i zadržava vlažnost zemljišta u leto. Kompost mnogo manje privlači puževe, jer se njegova spoljna površina suši brzo i jer ne sadrži svežu hranu za puževe. Površina komposta ne puca i ne sabija se! Kompost pruža savršenu zaštitu kada se prostre preko zemljišta, donosi život zemljištu i donosi poboljšanje zemljištu. Ako malčirate zemljište u bašti sa 2-5 cm komposta, investirali ste i u pola godine zaštite zemljišta, u zavisnosti od tipa zemljišta i kvaliteta i vrste povrća koje tu raste. Ne treba da ukopavate kompost u zemlju – radije ga prostrite preko zemljišta, a priroda će se pobrinuti za ostalo .



Kada da ponovo malčiram u mojoj bašti?

Kada prethodni malč počne da nestaje i zemljište postane ogolelo. Ja to obično uradim pre nego što se ovo desi – jednostavno ne mogu više da gledam ogolelo zemljište. Kada u bašti postoje i samo male ogolele površine ja ih malčiram, odmah.

Zemljište jede humus, bez obzira na to da li on poreklom iz komposta ili sena. Ukoliko ne vodite računa o tome, pre ili kasnije ćete imati samo golu ledinu. Mulčiranje se radi uglavnom nakon žetve biljaka u leto, jesen i pre zime. Na ovaj način će naša baštenska zemljišta biti pripremljena za novu sezonu brže i biće u boljem stanju u proleće. Zima može značajno da oštetiti zemljišta ako ga ne zaštitimo. A ako ga zaštitimo to onda može biti vreme odmora i dobre ishrane za zemljište. Naravno znamo da mi u stvari moramo da gajimo zemljište, a ne biljke .



Šta može da se uradi u leto/jesen za jesenju i zimsku proizvodnju povrća ?

Kada neke od biljaka uzberemo ili na neki drugi način iznesemo iz bašte, potrebno je da obnovimo zemljišni pokrivač i zemljište će biti spremno za novu fazu sukcesije sejanjem ili sađenjem.





Kada se beru beli luk, šargarepa, salata, grašak, rani kupus, krompir i drugo, zemljište počinje da biva ogoljeno. Ako posle toga čekamo predugo zemljište počinje da postaje kompaktno, a i erozija ga nagriza. Takođe počinje da raste i obilje korova. Zemljište bez pokrova malčom i živim biljkama = najgori košmar za baštovana.





Čim se desi da nemamo dovoljno površinkog malča i/ili živih biljaka, malčiramo sa 2-5 cm komposta i sejemo/sadimo novo povrće poput endivije, raštana, cikorije, motovilca (Valerianella locusta), zimske salate…













U jesen ima puno i zelene i crne boje, a zemljište je efikasno zaštićeno kompostnim malčom i živim biljkama.





U jesen je veći deo bašte zaštićen kompostom i posejan/zasađen zimskim salatama, mizunom, pak-čojem, endivijom, cikorijom, motovilcem i drugima.



Kako se priprema bašta za novu sezonu i šta se dešava sa praznom lejom preko zime?

U zimskom periodu zemljište može da degradira jako ako je ostavljeno ogoljeno i nezaštićeno prirodnim pokrivačem. Preko zime zemlju moramo zaštititi! Potrebno je da primenimo malč kada se beru biljke koje stižu kasno u sezoni (kasni kupus, cvekla, repa, kukuruz, paprika, tikvice i drugi). Posle žetve ovih biljaka možemo zemlju malčirati sa 2-5 cm komposta ili zasaditi neko zimske povrće (najčešće smo to već ranije uradili). Tako je bašta spremna za novu sezonu – zemljište je srećno, a baštovan se zadovoljno smeška.



Šta ako nemam dovoljno komposta? Mogu li koristiti đubrivo?

Đubrivo je posebno korisno u jesen, za pripremu zemljišta za novu sezonu, na mestima gde se ništa neće gajiti preko zime ( razne zimske leje). U ovom slučaju možemo zemljište malčirati trulim stajskim đubrivom starim bar godinu dana. Šta god da koristimo, kompost ili stajsko đubrivo, ne ukopavamo ga u zemlju. Samo ga prostremo po površini, u sloju od 2-5 cm. Staro istrulelo stajsko đubrivo se jako dobro razgrađuje tokom zime, uz pomoć odmrzavanja i uz povremeno razbijanje grudvica grabuljama ili vilama. A u proleće onda imamo finu kompostnu površinu, spremnu da sejanje i sađenje .



A šta sa korovom?

Bašta traži našu prisutnost i brigu – deo te brige je i uklanjanje korova. Najbolje je da korov uklanjate često, dok su biljke još male. U bašti koja se ne kopa nije problem da se ukloni korov jer ima manje korova i oni se lakše i brže uklanjaju nego u baštama koje se kopaju. A ako imamo kompost ili đubrivo u kome nema semena korova, onda je još je lakše.



Možemo li napraviti novu baštu na travnatoj ili zakorovljenoj površini koristeći kompost ili đubrivo?

Da, možemo nabacati odstajalog natrulog đubriva ili komposta oko 10-15 cm preko trave, odnosno korova. Na taj način možemo da pripremimo novi vrt na bilo kakvoj površini, bez kopanja, samo nabacivanjem materijala odozgo. Najbolje vreme za to je kasna jesen, kada se biljke umire i prestanu da se bore. One onda uginu zbog nedostatka svetlosti. Zimi površinske grudvice komposta razbijamo grabuljama ili vilama. Na proleće treba počupati korov kao što su štavelj (Rumex crispus), čičkovi, ladolež (Convolvulus Sepium) i druge koji se pojavljuju. Korov čupamo često i malo po malo, održavajući prostor dovoljno čistim da se povrće može razvijati. Nije teško držati korov pod kontrolom i imati čistu baštu na kraju sezone kada primenimo novi tanak sloj komposta povrh zemljišta, mada najčešće ni to nije potrebno. A u budućnosti, ako zemlja ostane ogoljena, treba nabacati 2-5 cm komposta .





U decembru smo nabacali goveđi stajnjak, godinu dana star, preko trave. U proleće se sve to pretvorilo u kompost, pa su različite vrste povrća rasađene i srećno rasle posle toga. Na slici su raštan i salata u junu.





Ista leja mesec dana kasnije – kelj, paprike, paradajz i dinje.









Ovo je travnata površina koja je pretvorena u baštu prostim nabacivanjem 15 cm goveđeg stajnjaka starog godinu dana. Hokaido bundeve su napredovale zaista dobro, a i neki manje vidljivi rezultati se kriju u travi. Obratite pažnju na čistu površinu komposta. Mnogo mladih čičaka je uklonjeno u proleće, dosta često i uvek po malo. To nije bio naporan rad, više kao zabava znajući da je to investicija za budućnost. Nije bilo potrebe za dodatne primene komposta za narednu sezonu, dovoljno je ostalo od prethodne.



Da li je to sve?

Baštovani uče sve vreme, do kraja svog života. Toliko detalja tu ima da ima stalno šta da se uči. Ali zato postoje principi koje možemo koristiti. Permakultura počinje sa etikom, nastavlja se sa principima, oni vode do permakulturnih strategija, da bismo na kraju došli i do odgovarajućih tehnika. Opisao sam vam neke tehnike koje možda nisu od koristi za vas, ali i princip je tu – zaštitite zemljište! Svima sa severne hemisfere želim izobilje na kraju baštenske sezone i uspešan početak sledeće. I mnogo komposta!




Aljaž Plankl


Prevod sa engleskog Zvonko Oršolić, Udruženje permakultura Srbije



Tekst preuzet sa http://permaculturenews.org/