Sveže stajsko đubrivo i ostali materijal za zagrevanje, posle iznošenja iz staje, najpre treba izmešati. Obično se meša konjski stajnjak sa goveđim ili nekim drugim stajnjakom, pri čemu se vodi računa da vlažnost đubriva bude oko 70 %. Zatim se đubrivo slaže u gomile pravilnog oblika pored samog mesta gde će se podizati topla leja. Tako složeno đubrivo ostavlja se u gomilama nekoliko dana da se zagreje. Ukoliko su u to vreme mrazevi jaki, a đubrivo delimično suvo, sagorevanje će biti sporije. Da bi se to izbeglo, đubrivo se pri slaganju na gomile poliva toplom vodom, a zatim pokrije nasurama ili plastičnom folijom. To se radi i onda kada je jedan deo stajskog đubriva smrznut.


Pošto se spremi materijal za zagrevanje toplih leja, iskopaju se ili očiste mesta gde će biti leja dubine 80 cm ili manje, što zavisi od toga dali se prave tople ili polutople leje. Širina i dužina jarka trebalo bi da budu kao kod rama ili nešto veće (1,5 x 4 m).


Potom se na dno jarka stavlja sloj kukuruzovine, slame, lišća ili sličnog materijala (oko 10 cm), koji služi kao izolacija, kako bi se toplota duže sačuvala. Na taj sloj dolazi sveže stajsko đubrivo ili neki drugi materijal za zagrevanje. Važno je da se sveže stajsko đubrivo ravnomerno rasturi i sabije. To se može postići gaženjem (daščice 30 x 25 cm pričvrste se na noge). Od pravilnog i ravnomernog sabijanja, kao i od debljine sloja i vrste đubriva zavisi dužina zagrevanja tople leje. Debljina sloja trebalo bi da bude 30-80 cm.



Konačna debljina prostirke nagorelog stajnjaka zavisi od spoljašne temperature i od vrste gajenog rasada. U toku hladne sezone za toploljubive biljke (paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, tikve) sloj nezgorelog stajnjaka treba da bude 60-70 cm. Za vreme malo toplije sezone (druga polovina marta i prva polovina aprila) ili za povrće koje ima manje potrebe za toplotom (kupus, karfiol, keleraba, kelj, salata i sl.), stavlja se tanji sloj nezgorelog stajnjaka (30-50 cm).



Preko nezgorelog, sabijenog stajnjaka postavlja se drveni ram i u njega stavlja još 5-8 cm istog đubriva, poprska krečom i onda leja prekrije zastakljenim prozorom i asurom.




Posle 7-10 dana organsko đubrivo počinje da fermentira i oslobađa toplotu. Prvi znaci su zamagljivanje prozora (kondezacija kapljica vode sa unutrašnje strane prozora). Tada je momenat da se stavi mešavina supstrata (zemlja, kompost, pesak, treset) u planiranom sloju (12-20 cm). Nakon slaganja i sabijanja đubriva stavlja se ram.




Novica Milenković dipl.ing.polj.