Toplotu koju daje nezgorelo stajsko đubrivo nastaje aktivnošću mikroorganizama – fermentacijom. Ima mnogo vrsta mikroorganizama, a svi se dele na aerobne, koji su aktivni u razlaganju organskih materija u prisustvu vazduha, i anaerobne, koji su aktivni razarači u odsutnosti vazduha. Sveži stajnjak složen u toplu leju počinje da se razlaže zbog delovanja tih bakterija, te se na taj način razvija toplota koja zagreva leju. Količina toplote koja se oslobađa iz nezgorelog stajnjaka zavisi od vrste stajnjaka,odnosno od sadržine suvih materija, mikroflore koja se u njemu razvija, dostupnosti vazduha i debljine sloja nezgorelog stajskog đubriva (ako je sloj tanji razviće se manje toplote, i obratno). Regulisanjem ovih faktora može se približno regulisati i temperatura u toplim lejama.





Konjski stajnjak

Razvija više toplote i brže se razlaže od ostalih đubriva domaćih životzinja, jer je suvlji i ima više nerastvorljivih organskih materija, kojima se mikroorganizmi hrane. Ako se želi da sagorevanje bude snažno (burno), nezgoreo stajnjak se ne sme jako nabijati, jer u njega mora lagano da prodire vazduh. Ako je pak nepotrebno jako zagrevanje, nezgoreli stajnjak treba što više sabiti da bi se smanjilo prisustvo vazduha i toplota postepeno oslobađala. Da bi mikroorganizmi mogli normalno da se razvijaju, potrebna je optimalna vlažnost nezgorelog stajnjaka, jer je suva sredina nepopvoljna,kao i previše vlažna. Ukoliko je nezgoreo stajnjak suv, treba ga zaliti toplom vodom, a ukoliko je previše vlažan, izmešati ga sa slamom, plevom ili strugotinom od drveta. Najpovoljniji sadržaj vode u stajnjaku je oko 70 %. Ovo đubrivo u procesu razlaganja daje u početku temperaturu koja dostiže do 75 stepeni, a kasnije se smanjuje na oko 30 stepeni, što traje oko dva meseca.



Goveđi stajnjak

Ovaj stajnjak ne razvija visoku temperaturu (u početku oko 40 stepeni), sadrži dosta vode i postepeno se razlaže. Najbolje ga je mešati sa konjskim stajnjakom. Nepovoljna osobina mu je što se na njemu razvijaju plesni koje nepovoljno deluju na mlade biljčice. Da bi se sprečio razvoj plesni, prekriva se tankim slojem živog kreča ili pepela. Ako ovo đubrivo izmešamo sa piljevinom od drveta, ono pri sagorevanju daje višu temperaturu, skoro kao konjsko.



Ovčiji stajnjak

Po svom dejstvu sličan je konjskom i može se upotrebiti u smeši sa ostalim stajskim đubrivima.



Svinjski stajnjak

Kao i goveđi, ima dosta vode (oko 80 %) i može se upotrebiti samo u smeši sa ostalim đubrivima i raznim materijalima (strugotina, slama, pleva i sl.).



Lišće i ostali biljni materijal

Može se takođe upotrebiti za zagrevanje tople leje, i to sa ostalim vrstama stajnjaka.




Novica Milenković dipl.ing.polj.