Sve dok jače ne zahladi, šargarepu, peršun, celer, paštrnjak, cveklu, rotkvu, postrnu repu i drugo korenasto povrće ne treba vaditi, ono ostaje na gredicama pa ga vadimo onoliko koliko nam treba svake nedelje. Tek kad lišće prestane da raste, kad požuti ili pocrveni te počne venuti i odumire, korenasto povrće, za suvog vremena, valja izvaditi iz zemlje i spremiti za zimu. Ipak ne valja ni predugo čekati jer korenje prezri i raspuca se. Kako bi sadržalo što manje nitrata, čupajte ga ili vadite ujutru, pa ostavite da se prosuši na gredici do večeri. Tako će sitno upijajuće korenje otpasti, a nitrati u biljci će se razgradti u neškodljive spojeve. Predveče odvojite lišće i odstranite zemlju, ali korenje ne perite. Za duže skladištenje izaberite samo zdravo, čisto i neoštećeno korenje. Ono oštećeno odvojite i što pre potrošite u kuhinji, zamrznite, ukiselite, konzervirajte u slanoj vodi ili osušite.


Ako korenastog povrća imate malo, čuvajte ga u hladnom, čistom i provetrenom podrumu u drvenim sanducima, saksijama za cveće, velikoj kanti ili sličnoj plastičnoj posudi. Drveni sanduk obložite plastičnom folijom, na dno sipajte sloj umereno vlažnog peska ili treseta, pa slažite sloj po sloj povrća i to tako da se korenje ne dotiče. Sloj peska ili treseta između slojeva povrća neka bude debeo najmanje 3 cm. Peršun i celer slažite ukoso, tako da lišće bude okrenuto prema gore kako bi se sačuvao i deo lišća. Najpovoljnija temperatura za duže čuvanje je 2-5 °C, a pesak ili treset mora biti stalno umereno vlažan; ako je previše vlažan, povrće trune, ako je presuv, smežura se i suši. Nemate li hladan podrum, posudu ili sandučić zakopajte u baštu tako da cela posuda bude obložena zemljom, prekrijte čvrstom folijom, daščicama ili pločom stiropora. Povrh toga stavite suvo lišće i grančice četinara za zaštitu od niskih temperatura.



Veću količinu korenastog povrća uskladištite u jami u bašti. Iskopajte jamu duboku 50-60 cm i široku 1 metar. Sa svih je strana obložite gusto pletenom žičanom mrežom kako bi ste sprečili rovke i ostale glodare da vam pojedu povrće. Složite korenje, pospite ga peskom pa povrh opet stavite žičanu mrežu. Prekrijte folijom i daskama, a za vreme jake zime dodajte i hrpu suvog lišća.


Imate li prazno klijalište, i ono može dobro poslužiti kao zimsko spremište za šargarepu, peršun, cveklu, crni koren, crnu rotkvu, repu, i ostalo, a možete dodati i praziluk, radič, endiviju, kelj i drugo. Pojedinu vrstu povrća zasebno složite u sanduke pa sanduke složite u klijalište tako duboko da su sa svih strana obloženi zemljom. Prekrijte ih folijom, po njoj naspite zemlju, pesak ili treset pa poklopite klijalište prozorom. Za vreme toplih zimskih dana prozor sklonite i klijalište provetrite, a kad je hladno, neka bude zatvoreno. Kad jače zahladi klijališni okvir i prozor obložite debelim pločama od stiropora, daskama ili debelim slojem kartona.






Tekst preuzet sa http://staravrtlarica.blogspot.com/