U novembru u povrtnjaku ima još salate, endivija, praziluka, kelja pupčara, brokolija, kasnog karfiola, kineskog zelja, korabice, bele i žute repe, zimske crne rotkve, rotkvica, spanaća, blitve, matovilca, komorača i rena. Ako ste pre mraza povrće koje dospeva za berbu prekrili folijom još neko vreme može ostati na gredicama. Pre no što padne sneg izvadite preostalu cveklu, šargarepu, peršun, celer i paštrnjak pa zamrznite ili spremite u trap, podrum ili odgovarajuće spremište za zimu. Vrtlari u primorskom području beru i raštiku, zimski kupus i kelj. Na toplijim mestima njihovih vrtova naći će se još i pokoji paradajz, paprika, patlidžan, tikvica, krastavac i pasulj mahunar.


Pre zime, za toplih dana bez vetra, prazne gredice raščistite, biljne ostatke odložite u kompostište, pa tlo pođubrite organskim đubrivima i duboko prekopajte.


Višegodišnje povrće i začinsko bilje, kao rabarbaru, majčinu dušicu, nanu, matičnjak i žalfiju, posebno ako se jako raširilo , razmnožite deljenjem i presadite. Niste li dosad, ispraznite klijalište i dezinfikujte ga, a kompost još jednom prorahlite i provetrite. Za zagrevanje klijališta sledeće sezone nabavite i prikupljajte bioenergetski materijal: stajsko đubrivo, đubrivo živine, nezaražene otpatke iz vrta, slamu, kukuruzovinu, komušine, lišće i slično. Do punjenja klijališta u februaru sav prikupljeni materijal, dok je još suv, prekrijte plastičnom folijom.


Blaga klima u primorskom području omogućuje i u novembru setvu šargarepe, peršuna, matovilca, graška i boba kao i sadnju belog luka, luka srebrnjaka, lukovica za mladi luk, ozimog kelja i salate. U kopnenom području u novembru više ne možemo sejati na otvorenom. Zato u tunele i plastenike možete posaditi lukovice za mladi luk, rasad ozimog kelja i zimske salate, beli luk i luk srebrenjak te posejati spanać i matovilac.


Okopajte ukrasno žbunje, a ruže zagrnite zemljom i prekrijte granama četinara. Osetljivo bilje omotajte jutom ili obložite slamom učvršćenom prućem. Biljke u saksijama koje su tokom leta bile na balkonu i na terasi sklonite na zimovanje u odgovarajuću hladnu prostoriju u kući.


Travnjak u novembru valja još jednom pokositi i pograbuljati zajedno sa otpalim lišćem. Uredite i cvetne leje: počupajte sve osušene nadzemne delove jednogodišnjeg cveća i odložite u kompostište, pa prazne delove cvetnjaka okopajte i pripremite za prolećnu setvu i sadnju. Sredine novembra izvadite rizome kane sa što više zemlje, da se preko zime ne osuše. Odložite ih u suv i umereno vlažan podrum do februar



Ako tlo nije smrznuto, sredinom novembra najbolje je vreme za sadnju listopadnog drveća, žbunja i voćaka jer se u to doba sadnice vade iz rasadnika i utrapljuju u prodajnim centrima. Pograbuljajte lišće u voćnjaku, pokupite sve otpale plodove, posoebno one zaražene monilijom i drugim bolestima. Kad otpadne lišće možete započeti rezidbu starijih voćaka koje valja prorediti i podmladiti.


Novi baštovani, koji osnivaju svoj prvi vrt, trebali bi površinu na kojoj će uzgajati povrće, cveće i voćke rigolovati, dakle prorahliti na dubinu 2 ašova. Površinski sloj pritom obogatite zrelim stajnjakom ili kompostom, a donji sloj prorahlite. Ako je tlo izrazito glinasto ili peskovito, na donji sloj tla položite dodatan što deblji sloj đubriva, natrulg sena ili slame, grubog, nezrelog komposta ili lišća, što će tokom godine zadržavati vodu, polako se razgrađivati i obogatiti tlo trajnim humusom.


Šta će od svega ovog navedenog u novembru vredni baštovani, stari i novi, uspeti obaviti, to ćemo videti, jer sve zavisi od vremena i našeg zdravlja.








Tekst preuzet sahttp://staravrtlarica.blogspot.com/