Protekla zima sa nadprosečno visokim temperaturama pogodovala je prezimljavanju velikog broja zemljišnih štetočina. Izrazito veliki broj štetočina se pojavljuju na poljima gde nisu sprovedene potrebne agrotehničke mere kojima se smanjuje njihova populacija (obrada tla, plodored…).


Najznačajnije zemljišne štetočina koje prave štete na povrtnim i ratarskim kulturama su: rovci, sovice podzemljuše, larve gundelja i livadski komar.


Sve te štetočine žive u tlu ili na samoj površini tla praveći štete na korenu, gomolju i lukovicama ili na korenovom vratu biljke. Posobno su opasni kad se pojavljuju u velikim populacijama kad u kratkom vremenu mogu znatno prorediti sklop ili potpuno uništiti zasad.



Sovice podzemljuše (Agrotis spp.)

Gusenice noćnog leptira iz porodice sovica (Noctuidae) se preko dana zadržavaju u površinskom sloju tla, a noću izlaze i hrane se oštećujući biljke uz samu površinu tla. Pregrizaju vrat korena i stabljiku i hrane se prizemnim lišćem. Tela gusenica su gola, sjajna, dugačka 3-5 cm, zelene su, smeđe ili smeđe s tamnom glavom. Kod dodira se odmah spiralno umotaju. Poznate vrste su usevna sovica ( Agrotis segetum), prolećna sovica (Euxoa temera) i sovica ipsilon (Agrotis ipsilon).



Grčice (Melolontha melolontha)

Grčice - larve gundelja žive u tlu (2-3 godine) gde prave štete oštećujući korenje različitih biljaka, a posebno velike štete prave na povrću, krumpiru i jagodama.









Rovac (Gryllotalpa gryllotalpa)

Rovac je polifagna štetočina, krupnog tela 4-5 cm, žuto smeđe boje s jaki nogama kojima kopa plitke hodnike ispod površine tla i pritom oštećuje i uništava korenje biljaka. Larve su slične odraslom obliku. Osetljiv je na niske temperature pa se zato već u septembru (zavisno od temperature) povlači na prezimljavanje. Prezimi kao odrasla larva na toplijim mestima, najčešće u stajnjaku, kompostu ili dublje u zemlji (60-100 cm). Odrasli oblik tokom juna i jula izlazi na površinu tla. Nakon oplodnje, ženke odlažu 300-600 jaja u tlo na dubinu oko 40 cm. Nakon tri nedelje izlaskom iz jaja mlade larve počinju kopati hodnike hraneći se i oštećujući korenje biljaka.



Livadski komar (Tipula paludosa)

Komari se ređe pojavljuju (od sredine avgusta) i uglavnom napadaju povrtne kulture.







Do nedavno, zemljišne štetočine su se suzbijale uglavnom zemljišnim insekticidima čija je primena često ograničena, a u ekološkom uzgoju je zabranjena. Kao alternativa zemljišnim insekticidima za kontrolu i suzbijanje zemljišnih štetočina na poljoprivrednim kulturama vrlo uspešno se koriste entomopatogene nematode Steinernema carpocapsa i Heterohabditis bacteriophora.


Entomopatogene nematode - EPN su mikroskopski jednostavni organizmi koji aktivno parazitiraju na štetočini ulazeći u telesnu šupljinu kroz prirodne otvore: usta, traheje ili anus. Nakon parazitacije , larve nematoda se u domaćinu razmnožavaju i zatim iz njega agresivno izlaze a domaćin zatim ugine.



EPN ( Steinernema carpocapsa) primenjuje se za suzbijanje: rovca ( Gryllotalpa gryllotalpa), usevnih sovica ( Agrotis segetum), prolećnih sovica ( Euxoa temera), sovice ipsilon (Agrotis ipsilon) i livadskog komara ( Tipula paludosa)



Optimalna primena: protiv rovca od aprila do jula, sovice od juna do avgusta te livadskog komara od sredine septembra do sredine oktobra. Tretira se jednostavno – zalivanjem otopinom nematoda. Povoljna temperatura tla je 12-28 °C. Kod većih temperatura tla slabi delovanje nematoda. EPN ( Steinernema carpocapsa) odlično deluje protiv odraslog rovca, isključujući mlade larve. Sovice i livadskog komara EPN ( Steinernema carpocapsa) suzbija vrlo dobro – larve i gusenice umiru za 4 dana.



Grčice - larve gundelja se suzbijaju EPN ( Heterorhabditis bacteriophora), a primenjuje se od sredine juna do kraja septembra. EPN ( Heterorhabditis bacteriophora), deluje isključivo na larve gundelja. Efikasnost suzbijanja je veća od 80%.

Entomopatogene nematode na žalost ne deluju na žičnjake, zato je u ekološkom uzgoju izuzetno važan pravilan plodored.


Primena entomopatogenih nematoda je vrlo jednostavna, vrši se standardnim uređajima koji se koriste i za aplikaciju hemijskih preparata, kao i uređajima za navodnjavanje, ili zalivanjem. S obzirom da su nematode dužine do 0,7 mm potrebno je ukloniti sve zaslone (mrežice) ispred mlaznica, a na atomizerima izvaditi filtere. Maksimalni dozvoljeni pritisak kod tretiranja je 5 bara.

Nematode tretiramo kad je oblačno ili u sumrak jer ih ultraljubičasto zračenje oštećuje.


Brojnim istraživanjima u svetu dokazano je da entomopatogene nematode imaju sledeće prednosti u odnosu na hemijske preparate:

- Deluju brzo i uspešno kroz duže razdoblje ( razmnožavanjem se same obnavljaju)

- Imaju visok potencijal razmnožavanja

- Imaju široku listu domaćina

- Nisu štetne za druge žive organizme niti za okolinu

- Nema opasnosti od rezidua

- Jednostavno se primenjuju

- Nije potrebno vreme čekanja od primene do setve ili sadnje

- Kompatibilne su s mnogim hemijskim preparatima



Zbog svih navedenih prednosti kao i zbog ograničavanja upotrebe pesticida, a posebno u integralnoj i ekološkoj proizvodnji dolazi do sve veće upotrebe entomopatogenih nematoda ili entomoinsekticida u suzbijanju štetnih insekata. EPN–entomopatogene nematode bezopasne su za ljude , životinje i biljke.









Osim gore navedenih nematoda, postoje i entomopatogene nematode za biološko suzbijanje drugih štetnih insekata na poljoprivrednim kulturama:

– za suzbijanje larvi male crne mušice (Bradysia spp., lycoriella spp.)kod proizvodnje šampinjona

– za suzbijanje kalifornijskog tripsa (Frankliniella occidentalis)

– za suzbijanje larve male crne mušice kod proizvodnje povrća i cveća

– za suzbijanje larvi jabučnog savijača ( Cydia pomonella)

– za suzbijanje larvi pipa






Tekst preuzet sahttp://www.proeco.hr/