Plodored je važna agrotehnička mera, korisna za sprečavanje bolesti, štetočina i korova. Plodoredom se uvodi smena u gajenju biljaka na određenoj površini. To nije slučajna promena već planski i smišljen posao, gde se vodi računa o tehnici gajenja biljaka, njihovoj potrebi i oboljenjima.


Plodored je značajan jer na datoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšanje njihove strukture. Pri monokultiri, odnosno gajenjem samo jednog useva tokom više godina dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojeve deficita odeređenih hraniva koje ta biljka najviše troši.


Plodored je efikasan samo ako se u proizvodnju uvrste povrtarske i druge biljke koje nisu osetljive prema istim patogenima, a njihovim smenjivanjem tako podesi da u međuvremenu zemljišni paraziti izgube svoju životnu sposobnost. Na istom mestu jednu istu vrstu možemo gajiti tek posle četiri ili pet godina, u tom periodi paraziti izgube svoju vitalnost. U slučaju prisustva parazita sa tvorevinama za konzervaciju koje dugo očuvaju vitalnost (fuzariozno uvenuće, gar luka, kila kupusa) rotacija mora biti i duža, sa trajanjem i duže od deset godina.



Veoma je važno da ne treba gajiti biljke iz iste botaničke familije, jer su one po pravilu osetljive na iste patogene. To bi u praksi značilo na istoj parceli ne bi trebalo gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir... više godina ili navedene vrste kombinovati u plodoredu. Za navedene kulture dobri predusevi su kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa ili povrtarske vrste pasulj, boranija, grašak, luk.


Prilikom primene plodoreda treba obratiti pažnju još i na primenu pesticida u predhodnoj vegetacionoj sezoni, jer primenom nekih pesticida ograničava se gajenje useva na istoj površini nekoliko meseca do jedne godine, a često i više.




Vladica Stefanović dipl.ing.poljop.