Mnogim proizvođačima krompira u Zapadnoj Srbiji 2014 će ostati u neprijatnom sećanju jer je skoro čitava proizvodna sezona obilovala teškoćama. Veoma povoljne vremenske prilike omogućile su izuzetno ranu sadnju u ravničarskim područjima, ali su česte i obilne kiše od druge polovine aprila pa sve do početka avgusta nanele velike štete na mnogim njivama. Na nekim njivama je od aprila do septembra bilo 600-800 litara kiše, što je čak i u slučaju podrivanja zemljišta doprinelo velikom sabijanju zemljišta i čestim zabarivanjima useva.


Navedeni uslovi su pogodovali razvoju Erwinie, najagresivnije bakterijske bolesti na njivama širom Evrope. Voda se gotovo redovno zadržavala u prohodima traktora tokom zaštite useva, tako da je u ovim delovma njiva bilo šansi za pojavu plamenjače i truljenje krtola.


Narušeni vodno-vazdušni režim u zemljištu onemogućavao je pravilno nalivanje krtola, a hraniva su brzo ispirana, tako da će na većini njiva prinosi biti znatno manji od očekivanih. Poseban problem u proizvodnji je bio u područjima zahvaćenim majskim poplavama, kada su čitave njive bilo po nekoliko dana pod vodom, tako da su ti usevu uglavnom uginuli, odnosno krompir je satrulio. Neke njive kroz koje je prošla bujica su u narednih 2-3 nedelje bile napadnute plamenjačom, tako da ni proizvođači koji su preduzeli sve potrebne mere nisu uspeli da dovedu proizvodnju do kraja.


Posebno su stradali usevi u dolini Zapadne Morave gde se tradicionalno proizvodi kvalitetan letnji krompir i on bi se u značajnim količinama izvezao u Rusiju. Mnogi proizvođači u brdskom i brdsko-planinskom području su takođe imali problem sa prevlaženim zemljištem, zakasnelom sadnjom, i preranim napadom plamenjače. Dešavalo se da plamenjača napadne biljke koje su odrasle svega 10-15cm. Mnogi proizvođači u ovim područjima neće imati krupnog krompira na komercijalnim površinama ali ni u baštama.



U drugoj polovini juna meseca veliki problem na mnogim njivama napravila je Alternaria, koja je veoma agresivna poslednjih nekoliko godina jer dovodi do preranog gubljenja zelene mase, odnosno do ubrzanog starenja krompira. Posebno su stradale njive u Vojvodini koje su bile pod sortama Bellarosa, Desiree i Kondor, ali su i druge sorte pretrpele ozbiljna oštećenja lisne mase.
Svakako da su usevi sa kvalitetnim semenom i dobrom preventivnom zaštitom znatno bolje prošli.


U prosečnim godinama bi smo sada bili u punom jeku vađenja krompira, ali je sezona intenzivnog sakupljanja odložena do daljnjeg. Česte kiše i kratkotrajni periodi lepog vremena u velikoj meri otežavaju radove na njivama, a ostvareni rod na kraju vegetacione sezone se iz dana u dan smanjuje. Žičnjaci i glodari se slade, a gljivične i bakterijske bolesti svakog dana uzimaju značajni deo roda na mnogim njivama. Pojava truleži je logična polsedica nastavka nepovoljnog delovanja prevlažnosti zemljišta i agresivnog nastavka napada pategena koji su bili prisutni u prethodnom periodu. Na mnogim parcelama gde je plamenjača značajno oštetila ili unistila nadzemnu masu došlo je i do infekcije krtola. Uvećane lenticele tokom vegetacione sezone bile su odlično mesto za napad Erwinie. Počeci razvoja truleži na blatnjavim krtolama se teško uočavaju u momentu sakupljanja na njivi, tako da se bolesne krtole jasno vide 2-3 nedelje posle skladištenja, uz širenje neprijatnog mirisa.


Sve u svemu, imali smo dosta kompleksnu agrarnu godinu, pa ćemo za posledicu imati značajan deficit merkantilnog i semenskog krompira. Ni čuvanje krompira neće biti bez značajnih gubitaka, a proizvođači treba jako da paze šta će saditi naredne godine, i da tokom naklijavanja redovno izbacuju natrule krtole. Aktuelne cene ne omogućavaju pokrivanje troškova proizvodnje kod mnogih proizvođača, tako da je logična posledica dalje smanjenje ukupnog broja proizvođača krompira, u prvom redu na području Zapadne Srbije. U isto vreme pojavljuju se novi veliki proizvođači u Vojvodini, pre svega na području Bačke. Dok se domaća proizvodnja ne podigne na viši nivo, možemo očekivati više-manje redovan uvoz jelovnog krompira, delom zbog nedostatka količine ali i vizuelnog kvaliteta po zahtevima supermarketa. Trenutna situacija na zapadnoevropskom tržištu pogoduje veoma ranom uvozu jelovnog krompira, što za posledicu ima jak psihološki uticaj kod domaćih proizvođača i prometnika.



Nenad Nešović