Kišna godina kao da nema kraja i čini nam se kao da u povrtnjaku ništa neće uspeti. Ipak, nije baš tako. Nakon tolikih kiša koje su pale u naše vrtove, već smo se pomirili s činjenicom da ove godine nećemo uživati u vlastitom voću i povrću kao inače. Tako je i u mom vrtu. Mnoge su vrste vidno usporile rast, a neke i počele da trule pre vremena.


To nije neobično jer su gredice tako mokre i pune vode da mi noge svaki put propadnu u blato kada zakoračim u baštu. Pa ipak, ne mogu reći da se kući vraćam praznih ruku. Neke vrste povrća posve su me iznenadile i dokazale da su otpornije nego što sam očekivala. Blitva, radič, lisnati kelj i kovrdžavi kelj izgledaju fantastično, a dragoljub i verbene cvetaju kao da kiše nije ni bilo.


Iako je moj vrt i sada prepun povrća, već je na prvi pogled jasno da nešto nije u redu. Paradajza u njemu nema jer su posle jedne kišne i hladne noći jednostavno pocrneli i razboleli se. Druge vrste plodovitog povrća još se drže, no ne bez posledica. Uz mnogo kiše i oblačnog vremena listovi su narasli veliki, ali plodovi kao da stoje. Paprike i patlidžani, inače ekstraplodni, rastu tako polako da mi se čini kao da tek zametnuti plodovi nikada neće dozreti. To su vrste kojima nedostaje i sunca i toplote, toliko neophodne za sintezu šećera. Zbog toga trpe i krastavci, tikvice, ali i bobičasto voće poput jagoda i malina. Još nikada njihovi plodovi nisu bili istovremeno tako krupni i tako bezukusni.


Za razliku od plodovitog povrća i voća, lisnate vrste poput blitve, radiča, endivije, praziluka, peršuna i raznih vrsta kupusnjača bukvalno bujaju. Drugim rečima, ovosezonsku kišu izdržale su one vrste koje i inače sadimo za zimu pa su već naviknute na povećanu vlagu i niže temperature. Ipak dobro se drže čak i mahune, koje sam ove godine posadila na padini. Uopšteno govoreći, sve površine koje sam formirala na blago nagnutom terenu uspele su da prežive silinu bujice koja se slivala po njima, dok su one na ravnim delovima već odavno propale pa sam ih morala zameniti novim sadnicama. Isto važi i za povrće koje sam uzgajala na povišenim gredicama.



Kada su godine ovako ekstremne, povišene gredice pokazuju svoju vrednost još i više nego inače. Razlog je jednostavan. Onih nekoliko sunčanih trenutaka koji su ove sezone povremeno razbijali tmurnu svakodnevicu, podstaklo je i sušenje na povišenim gredicama. Toplota sunca prenosila se s bočnih strana drvenih dasaka na unutrašnjost i podsticala brže sušenje nego na klasičnim gredicama. Naravno, pomogao je i kvalitet supstrata (peskovito, humusno tlo), ali i zeolit koji sam dodala na početku sezone. Ipak ni to nije sve. Pazila sam i na način sadnje pa sam svoje jesenje/zimsko povrće sadila s većim razmakom nego inače. Tako se sprečava doticanje listova među susednim biljkama, a time i truljenje. Zbog svega toga moj će vrt i u ovakvim uslovima ipak doneti mnogo zadovoljstva.



Kornelija Beniovski Šoštarić
foto Nino Šoštarić




Tekst preuzet sa http://domivrt.vecernji.hr/