U dizajnu permakulture svaki element vrši mnoge funkcije – minimum tri. Vršenjem tri ili više funkcija doprinosi se stvaranju stabilne i raznovrsne proizvodnje hrane, jer svi elementi su međusobno povezani čineći da energija cirkuliše kroz sistem, umesto da bude protraćena; odnosno, proizvodnja hrane može biti vezana za stočarstvo, đubrenje, korisne strukture itd.
Raznovrsni ekosistem proizvodnje hrane suprotan je monokulturi koja ima samo jedan prirod i malo ili nikako ne koristi okolnom ekosistemu. Često može biti štetan po okolni ekosistem (tj. godišnje oranje slabi površinski sloj zemljišta, prskanje pesticidima smanjuje populaciju insekata, mlaćenje živice ili, još gore, uklanjanje živice smanjuje biodiverzitet). Zbog toga vršenje nekolikih funkcija doprinosi raznolikosti prinosa, obilju sredstava, višestrukim mogućnostima i, zahvaljujući proticanju energije kroz sistem, povećanoj efikasnosti.
Tri primera
Uzmimo jednostavnu, ali neverovatno multifunkcionalnu biljku gavez. Gavez zasađen u bašti može:
- biti sečen kao sastavni deo komposta;
- u tečnom obliku, može služiti za zalivanje voćki, mekog voća i povrća jer zahvaljujući visokoj koncentraciji kalijum karbonata stimuliše cvetanje i rađanje plodova;
- korisna je hrana za pčele i piliće;
- stvara zaklon za nežne biljke;
- može se postaviti kao graničnik kako korov, kao što je pirevina, ne bi zaposeo baštu (dok god je dozvoljeno da se prvo postavi graničnik – zaštititi steljom, iskopati rupu i zasaditi);
- privlači potrebne elemente i hranljive materije iz zemlje;
- akumulira kalijum karbonat koji se oslobađa prilikom sečenja i zatim se koristi za površinski sloj ili stelju;
- može se koristiti u uštipcima;
- jaka je lekovita trava korišćena za plućne tegobe, pomaže pri zarastanju polomljenih kostiju (u narodu je poznata kao crni koren ili svatovci), može se stavljati kao obloga za gnojne rane ili biti sastavni deo masti za zapaljenja, bolove i modrice.
U monokulturi, pilići se gaje jedino zbog jaja. Pite s mesom su dodatni proizvod, koji nema veze sa osnovnom funkcijom. U dizajnu permakulture plemenito pile ima mnoge funkcije: jaja, meso, đubrivo, perje, grejanje staklenika, uklanja naslage biljaka sa traktora, uništava štetočine, reciklira ostatke hrane iz kuhinje, dobro je za učenje dece, čak i za sklapanje prijateljstva (pile može da bude permakulturni „kućni ljubimac“). Multifunkcionalni pristup gajenja pilića ima mnoge prednosti: humanije je – ptice su srećnije i zdravije – svi ostaci se pretvaraju u sirovine i, ujedno, pilići obavljaju neke od baštenskih zadataka kao što su uklanjanje trave i štetočina.
Živa ograda ima mnoge fukcije. Žive ograde koje se sastoje iz više vrsta biljaka obezbeđuju privatnost bašti, a služe i kao vetrobran za voćke. Živice su uglavnom domaćeg porekla i na taj način održavaju raznolikost ptica i insekata. Drveće je uzgajano od lokalnog semena u Hempširu (Hempshire) i čini banku gena za dizajn bašte. Živica može biti zaklon za piliće i patke dok im bobice na nižim nivoima i insekti obezbeđuju hranu; bobice koje rastu pri vrhu su ujedno hrana za ljude. Ostaci od obrezivanja mogu da posluže za stelju, potpalu i iver. Neke vrste živice postale su drveće koje štiti od vetra, služi kao ogrev ili hrana.
Naša živica je zasađena zajedno sa korisnim stablima i šibljem kao što su Elaeagnus x ebbingei, Rosa rugosa, trešnja (Prunus myrobalan) ili godšilska zova (zova koja ima krupne bobice, originalno je uzgaja „Deacon’s Nursery“ u Godšilu (Godshill) na Ostrvu Vajt). Dozvoljeno joj je da sazri dok se druge biljke, koje ih štite, uklanjaju. Živica takođe obezbeđuje hranu pčelama i insektima na početku godine. Krušina nas u proleće posebno obraduje jer njeni sitni beli cvetovi formiraju neverovatno fine žbuniće, najavljujući promenu godišnjih doba i podižući raspoloženje kako sirota stara kalina nikad ne bi uspela!
Ova tri primera ukazuju na to da jedan element može imati mnoge funkcije, posebno ako je povezan sa drugim elementom. Ovaj pristup ima mnoge pogodnosti i predstavlja kretivan način za maksimizaciju prinosa koji bi inače mogao da propadne.
Mady Harland
prevod Jelena Bacanović
Tekst preuzet sa http://permakulturasrbija.org/