Bob je izvorno afro-azijskog porekla. Cvetovi su hermafroditski, biljka je samooplodna. U prirodi se više ne nalazi u divljoj formi, poznate su samo gajene vrste, a sve se više nastoji ovu kulturu vratiti na polja. Uzgaja se zbog ploda (zrna, pasulja) koji je vrlo cenjen u mnogim svetskim kuhinjama. Veže azot pa se ponekad uzgaja i kao biljka za zeleno đubrenje . Jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka, na Mediteranu se koristi u ishrani više od 8.000 godina.


Bob ima raznovrsnu primenu u kulinarstvu . Uglavnom se koriste semenke (zrno, pasulj) za pripremu variva, supa, priloga, salata i pirea. Mlado lišće može se koristiti sirovo ili se priprema poput spanaća. Mahune boba mogu se pripremati kao varivo, ali dok su vrlo mlade, kasnije zrenjem brzo postaju vlaknaste i dobijaju dlačice koje stvaraju neprijatan osećaj pri konzumiranju. Zrele semenke mogu se ispržiti i posoliti poput kikirikija te poslužiti kao grickalice.


Zavisno o sorti i o tome odvajate li kožicu, od kilograma boba u mahunama dobije se 250-500 grama zrna. Ako pripremate potpuno mladi bob, tada mu nije potrebno odstraniti opnu zrna. Starenjem kožica postaje tvrđa i gorča pa ju je pre pripreme potrebno odstraniti.



Kako obezbediti uzastopne berbe boba?

Bob je vrlo nezahtevna i otporna biljka. Uspeva na većini zemljišta, podnosi i teško glinovito tlo. Odrasle biljke dobro podnose sušnijim periode i vetar . Preferira sunčani položaj, ali uspeva i u laganoj polusenci. Seme klija 5-14, ali klijanje se može produžiti i do 20 dana. Sejanje obavljamo krajem zime i u rano proleće, u februaru i martu, čim to vremenski uslovi dopuste. Budući da je bob otporan na hladnoću i može prezimiti za blaže zime, pojedine sorte moguće je posaditi i u jesen, tako da u proleće imamo raniju vegetaciju.


Time se značajno smanjuje napad crne vaši koja je u proleće najveći problem pri uzgoju boba. Cveta od aprila do avgusta, dozreva juni-septembar. Ponovljenom sadnjom pojedinih sorti, svake tri nedelje do polovine leta, do jeseni možemo obezbediti uzastopne berbe mladog ploda. Pri tome treba obratiti pažnju na činjenicu da bob ne podnosi dobro jake vrućine pa ga za letnji uzgoj treba posaditi na zaklonjenom delu vrta.



Različiti zahtevi za prostorom

Prilikom polaganja semena najbolje je držati se uputstva proizvođača, pojedine vrste imaju različite zahteve za prostorom . Uopšteno je pravilo za visoke sorte da se seme polaže na oko 5 cm dubine, na razmak od 20-tak centimetara s međurednim razmakom 20-25 cm. Seje se u dvoredu (dvostruke redove), razmak između pojedinačnih dvoreda ne bi smeo biti manji od 50 cm (preporučivo 50-60 cm).


Većina sorti boba zbog visine i težine sklona je poleganju od vetra pa im je potreban oslonac. Najednostavnije ga je učvrstiti tako da se u četiri ugla dvoreda u kom je posađen zabiju kolci i napne četvorougao od kanapa ili žice na 1-3 nivoa. Ukoliko se sadi u jednom redu, dovoljan je po jedan potporanj sa svake strane reda. Bob ne podnosi sušu, za vreme sušnih perioda i vrućeg vremena potrebno ga je redovno i obilno zalivati . Korisno ga je i malčirati.


Kad biljka dostigne visinu od oko jednog metra, otkinite mu vrhove. Najjači napad vaši je upravo na mladim izbojcima i tako ćete ga delimično ublažiti. U toku rasta odstranjujte izbojke koji rastu iz stabljike neposredno iznad nivoa tla. Bob je najbolje brati dok je zrno još mlado, čim se obrisi zrna vide kroz mahunu.


Ono po čemu je bob dobro poznat svakome ko ga je uzgajao su crne vaši koje ga vrlo rado i u velikom broju napadaju. Zato je s bobom dobro zajedno saditi čubar - čije prisustvo smanjuje napad vaši. Ukoliko želite štititi bob od vaši, imajte na umu da se bob sadi vrlo rano, a čubar se na otvorenom seje u aprilu i vrlo dugo klija. Ako ne sadite bob na velikim površinama, preporučljivo je ranije uzgojiti sadnice čubra kako bi ste ih već stasale, odmah po prestanku opasnosti od kasnih mrazeva, presadili uz bob.


U mešovitoj kulturi dobro se slaže s šargarepom, karfiolom, repom, krastavcima, zeljem, celerom, kukuruzom i krompirom. Ne slaže se s lukom i belim lukom koji mu inhibiraju rast. Bob veže azot, a koren rahli zemlju . Stare biljke treba odrezati iznad nivoa tla, a koren ostaviti u zemlji. Prilikom izbora sorte trebalo bi obratiti pažnju na namenu i vrstu uzgoja, pojedine sorte pogodnije su za zamrzavanje, neke imaju niži rast ili su pak otpornije na niske ili visoke temperature. S obzirom da je bob prva mahunarka koja se seje u godini te vrlo brzo raste, plodove možete ubirati već 120-150 dana nakon setve.



Zrno boba donosi sreću

Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune koje rastu postepeno. Kad narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4-8 velikih zrna. Kako zri, mahune su isprva mekane, unutar mahune je sunđerasto belo tkivo u kom zriju semenke te postaju tvrđe, a semenke menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semena su izrazito velika, a beru se dok su još zelene, po iskustvu ćete naučiti kad je to, uglavnom kad su mahune čvrste i zrna velika. Ako se bere već prezreli - tad je spoljna opna zrna čvrsta, žilava, pa nije tako ukusan. Osim zrna boba, i lišće boba je jestivo . Mlado lišće može da se jede i sirovo i kuvano, pripremljeno kao i spanać.


Od bolesti, bob mogu napasti gljivične bolesti kao što su rđa ( Uromices viciae-FABA ) i pegavost lišća ( Botritis FABA ). A ono po čemu svi poznaju bob jeste - najezda crnih vaši. Ovo je jedna od najprivlačnijih biljaka za te nametnike i jako ga često napadaju. Grupišu se na mladim delovima biljke, mladim pupoljcima i mladim mahunama i isisavaju sokove iz biljke i tako je celu mogu uništiti.
Nezaobilazno, odmah su tu i mravi koji uzgajaju crne vaši jer dobijaju medenu rosu koju vaši luče nakon što se dobro najedu biljnih sokova, pa mravi marljivo raspoređuju vaši po svim "pogodnim mestima" na bobu i štite vaši od njihovih prirodnih neprijatelja - bubamara.


Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Uvreženo je narodno verovanje da zrno boba donosi sreću , onaj ko uvek nosi sa sobom zrno boba nikada neće ostati bez osnovnih životnih potrepština.







Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/