U lejama su ostala, posle avgusta, šargarepa, cvekla, rotkvica, rotkva, kupus; u staklenicima još vise krastavci i paradajz, moguće i paprike. Kupus ostaje na zemlji možda i do oktobra. A sve ostalo skidamo ovog meseca. Najbolje je za ovaj posao da se gleda da bude suvo vreme, tada će korenasti plodovi biti suvi i čisti. Njih ne trebamo dugo držati na suncu, bolje je odmah ih smestiti u hladnu jamu za povrće (trap), prethodno odrezavši lišće i složivši ga na kompostnu gomilu (plast).


Ako je vreme kišovito, onda korenaste plodove moramo oprati pod mlazom vode, prethodno ih prostrvši na betonsku ili kamenitu podlogu ili na travu gredica. Prosušite ih nekoliko sati na vazduhu, a zatim smestite u trap. Šargarepa, rotkvica i rotkva se dobro čuvaju u vrećama od šećera ili brašna, cvekla povrh konzumnog krompira. Dobro je da je u jami (trapu), temperatura ne niža od +1 i ne viša od 5 stepeni.


Na dan skidanja prinosa sa leja treba ih nasuti kompostom, politi rastvorom EM-preparata i proriljati Fokinovim ploskorezom.


Sredinom meseca formiramo leje za sadnju belog luka. U redu se čenovi sade na međusobnoj razdaljini 7,5 – 8 sm. Sadimo ih na dubinu slobodnog upada dlana u zemlju, kojom držimo čen luka. Čen ima na preseku oblik kapi vode, jedna njegova strana ima ivicu. Poželjno je da prilikom sadnje okrenete ivicu ili na sever ili na jug. Lišće belog luka se prostire u jednoj ravni, slično lepezi. Pri ovakvoj orjentaciji čena prilikom sadnje, ova lepeza takođe će se orjentisati od severa prema jugu, što mu obezbeđuje maksimum sunčeve svetlosti, maksimalna dostupnost atmosferske hrane i maksimalan prinos. Pospite posađene čenove grabuljicama zemljom sa leja, unesite između redova kompost – 1 vedro na 2 m dužine uske leje. Ne ubacujte kompost u zemlju, ravnomerno ga raširite i ostavite po površini.



Ni vodom, ni rastvorom EM-preparata posađeni beli luk ne zalivajte. Korisno je u cilju dezinfekcije pre sadnje zamočiti čenove 30 minuta u rastvor bakarne galice (1 supena kašika galice na 1 vedro vode). Za rasad treba izabrati najkrupnije čenove, iz najvećih lukovica, odvojiti ih na dan sadnje. Čenove sa povređenom ljuskom ne sadite, oni će u zemlji istrunuti. Dobro je da se posadi ozimi beli luk između žbunova viktorija (vrsta jagoda). Fitoncidi belog luka štite korenje viktorije od nematoda, a lišće od lisnih vaši i mušica.


U septembru počinjemo da slažemo „jesenju“ kompostnu gomilu (plast), ne samo lišćem od povrća, već i lišćem voćaka koje u ovom mesecu počinje da opada, kao i lišćem jagodičastog voća, jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, pokošenog na gredicama i duž ograda, travom. Ne zaboravljamo da slažemo takođe i koprivu, nanu , kamilicu, maslačak, valerianu, selen (Lat.levisticum officinale, višegodišnja začinska i lekovita biljka, sa vegetacijom od aprila do oktobra) i druge aromatične i lekovite trave. Jesenju gomilu formiramo posebno brižljivo, jer dolaze mrazevi i kompost u njemu treba biti spreman za rano proleće, unosimo ga na lejice 1,5 – 2 nedelje pre setve (sadnje). Korisno je tretirati u ovom mesecu kompostom i „Bajkalom“ površinu oko stabla voćaka - 1 vedro komposta i 5 litara rastvora na 1 kv. metar.


U staklenicima ne čupajte strukove paradajza i krastavaca iz zemlje. Posecite lišće na visini tla srpom i isitnite iznad kompostnog plasta. A na leje u staklenicima unesite kompost, protresite ih ploskorezom (malom motičicom), prethodno podrezavši strukove paradajza i krastavaca i polijte rastvorom EMpreparata. Pritom uzmite 2 -3 supene kašike preparata na vedro vode. U proleće neće biti ostataka korenja paradajza i krastavaca, ono će se pretvoriti u humus. Popunite leje humusom. Setite se, ranije smo govorili o tome, da u biljnom svetu postoji ravnoteža – sav nadzemni deo jednak je podzemnom. Pa će se od ovog dela i popuniti leje u staklenicima humusom. Početkom septembra, ako želite, možete posejati u lejice staklenika rotkvicu i salatu lišćaru.



Jovan Drobnjak